Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vinograd u „krugu dvojke”
Petar Despotović, agronom u penziji, u Ulici Rige od Fere 4 gaji nekoliko sorti grožđa od kojeg pravi kvalitetno vino
Skriven u senkama dorćolskih zgrada, u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Ulici Rige od Fere 4, nalazi se vinograd. Tu u centralnoj zoni prestonice, u samom „krugu dvojke”, već 84 godine rađa vinova loza.
Vinograd je godinama prekrivao korov. Otrgao ga je pre dvadesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina Petar Despotović, agronom u penziji. Posle nekoliko ekoloških seminara koje je pohađao u zgradi zavoda, primetio je u dvorištu zapušten i neorezan čokot. Nije mnogo razmišljao, čvrsto je rešio da vinogradu udahne novi život.
Danas se od tog grožđa pravi nekoliko vrsta kvalitetnog vina – strašenski (ruska sorta), moldova (moldavska) i zalad đenđi (mađarska), slankamenka i muskart hamburg.
– Zatekao sam 1991. godine čokot star nekoliko desetina godina i samo sam ga napornim radom očuvao i razvio. Već posle nekoliko godina stari čokot je podario nove plodove od kojih su dobijene i prve litre beogradskog varoškog ekološkog vina „singidunum”. Vremenom je vinograd rastao i napredovao, a i zasađeni su novi čokoti različitih vrsta loze. Između ostalih, preneta je i reznica loze iz manastira Uvac kod Priboja na Limu, koja se tamo gaji od 1524. godine. Sada se berbom dobija više od 120 kilograma grožđa, koje se pretoči u 80 litara vina – ističe Petar Despotović.
Zasluge za ovaj vinograd pripadaju jednoj jevrejskoj porodici koja ga je zasadila 1928. godine. Ta nepoznata porodica nije dugo uživala u plodovima svog rada, jer je stradala u holokaustu.
Danas se vinograd nalazi na „dva nivoa”. U dvorištu je najstariji čokot slankamenka, a pored njega su i ostale sorte. Na spratu terase Zavoda isprepletene su stabljike grožđa odakle se prvo uklanjaju ovi slatki plodovi kada počne berba. U podrumu zdanja u Rige od Fere pod ključem miruju flaše dragocenog vina starog tridesetak godina.
Načini održavanja vinograda i pravljenja vina je ekološki. U borbi protiv biljnih bolesti i štetočina, od aprila do avgusta, tri do četiri puta se koriste preparati koji nisu otrovni ni opasni po zdravlje.
Osim poštovanja strogih ekoloških standarda, redovno se proverava kontrola zagađenosti vazduha, dok se uzorci zemljišta zbog hemijske analize šalju na Poljoprivredni fakultet. Petar Despotović vodi računa i o meteorološkoj situaciji da bi se precizno znalo kada je pravo vreme za prskanje.
– Već 20 godina imam sistem praćenja biljnih bolesti koji se vodi prosečnom srednjom temperaturom. Postoji jedno pravilo – vinu je loza majka, zemlja otac, a vreme njegova sudbina – ističe Despotović koji vino pravi bez dodavanja hemijskih sredstava.
Vina nisu za prodaju, već isključivo za ličnu upotrebu ili za interne skupove u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
Građani mogu ova kvalitetna vina sa Dorćola da probaju na praznike. Prvi od njih je Sveti Trifun 14. februara, Dan vinogradara, a sledeća prilika je proslava Dan planete Zemlje 22. aprila. Oni koji su ove datume propustili neka se pripreme za Svetski dan zaštite životne sredine 5. juna.
Dejan Spalović
objavljeno: 14.05.2012.
