Izvor: B92, 14.Jun.2012, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja bez manjih plata i penzija
Beograd -- Zamrzavanje plata i penzija, ne bi trebalo da bude deo paketa mera štednje nove vlade, ali će prema mišljenju ekonomista, Srbija svakako morati da štedi.
Prema procenama, u ovoj i idućoj godini mora se uštedeti minimum milijardu evra.
To treba ostvariti ili povećanjem budžetsih prihoda ili smanjenjem budžetskih rashoda, a najbolje i jedno i drugo.
Zamržavanje plata i penzija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije nužna mera, ali je neophodno svođenje budžeta u planirane okvire, a time i budžetskog deficita na nivo od 4,25 odsto BDP-a, kaže predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
"Uštede se negde moraju postići. One ne moraju nužno biti postignute kroz smanjenje plata i penzija, ali se na nekim drugim budžetskim izdacima očekuje postizanje odgovarajućih ušteda", istako je Vlahović.
Predsednik SES-a je ukazao da je neophodno uraditi kratkoročnu fiskalnu konsolidaciju koja za cilj mora da ima svođenje nivoa budžetskog deficita u planirane okvire.
Mere koje bi trebalo sprovesti mogu da budu na strani budžetskih prihoda ili rashoda, ukazao je Vlahović, istakavši da je očigledno da će uslediti povećanje za određeni procentni poen indirektnog poreskog oporezivanja i stope PDV-a, dok se uštede mogu postići i preispitivanjem budžetskih subvencija.
Vlahović je naveo da budžetom predviđene subvencije iznose oko 150 miliona evra, ali kada se pažljivije pogledaju mnoga "skrivena subvencionisanja" i vidu datih garancija za kredite koje uzimaju javna preduzeća, iznos subvencija zapravo prelazi sumu od 500 miliona evra.
"Mislim da će koncentracija onih koji će voditi ekonomsku politiku biti usmerena ka budžetskim subvencijama, preispitivanju nivoa sopstvenih prihoda kod budžetskih korisnika a isto tako i budžetskih rashoda", zaključio je Vlahović.
Direktorka Republičkog fonda PIO Dragana Kalinović smatra da nema prostora za zamrzavanje penzija u Srbiji, a da ukoliko bi se ono, ipak, dogodilo bio bi to pravi "genocid nad najvećim brojem penzionera".
Kalinovićeva je kazala da zamrzavanje penzija, bez obzira na krizu u državi i na usporen privredni rast, zamrzavanje penzija nije rešenje i da bi rešenja trebalo tražiti na drugom mestu.
"Isplata penzija nije ugrožena ... Način na koji funkcioniše naš penzioni sistem, gde je država garant, ne postavlja pitanje njihove ugroženostii", rekla je Kalinovićev.
Ona je precizirala da od 1,6 miliona penzionera 20 odsto njih prima iznos do minimalne penzije, koja je u aprilu iznosila 12.645 dinara, a 58 odsto ih prima do prosečne penzije, koja je u istom mesecu iznosila 23.103 dinara.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto penzionerskih primanja doseže do prosečne zarade od oko 40.000 dinara bez poreza i doprinosa, odnosno 58.465 dinara bruto.
MMF je početkom ove godine predložio da Srbija smanji plate zaposlenih u preduzećima koja dobijaju subvencije ili se u potpunosti finansiraju iz državnog budžeta. Čelnici nekih uticajnih političkih stranaka, naričito SPS-a, usprotivili su se, međutim, tom stavu MMF, uz ocenu da bi trebalo preispitati da li Srbija uopšte treba da produži aranžman sa Fondom koji je, kako su istakli, mnoge zemlje doveo do potpunog ekonomskog sloma.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da Fiskalni savet ubuduće neće komentarisati za medije moguće mere koje će vlada preduzeti, već će čekati rebalans budžeta i paket mera štednje i tada se izjasniti o efektima predlozenih mera.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je izjavio da zamrzavanje plata i penzija teško može da se izbegne, imajući u vidu veličinu problema u srpskim javnim finansijama i potrebu da se za godinu i po dana uštedi milijardu evra.
U slučaju zamrzavanja, gubitak građana na platama i penzijama bio bi šest do sedam odsto kolika je inflacija, naveo je on.
On je upozorio da ako se nastavi "neodrživom putanjom" zaduživanja kao do sada, preti dalje slabljenje dinara i rast inflacije, a plate i penzije će "na haotičan način" doći na nivo "onoga što možemo da proizvedemo i malo onoga što možemo da se zadužimo".
Zamrzavanje plata u javnom sektoru obuhvatilo bi prosvetu, zdravstvo, vojsku, policiju, lokalnu i republičku administraciju, koji imaju 30 odsto veće plate nego privatni sektor i sigurnost radnog mesta" , kaže Petrović.
Kako je istakao, glavni teret stabilizacije trebalo bi da podnese sektor koji ima veće plate i sigurno zaposlenje.
Ekonomista Ljubodrag Savić rekao je da je protiv zamrzavanja plata i penzija jer je, efekat takvih mera prilično skroman.
On smatra da svakako treba štedeti, ali pre svega na racionalnoj državi, kroz smanjenje troškova za finansiranje velikog broja nepotrebnih državnih agecija i čiji je efekat ili minoran ili gotovo nikakav.
Takođe bi se, kako je predložio Savić, trebalo pozabaviti ljudima u državi koji primaju plate na više mesta, a ta primanja su prilično visoka.
"Možda broj tih ljudi nije veliki, ali bi u ovom kriznom vremenu to bilo vrlo važno i zbog uštede u troškovima, ali i zbog toga što bi država pokazala da i ona snosi teret krize", naglasio je Savić.
