Izvor: RTS, 25.Okt.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sa penzijama?
Posle Vladinog povlačenja Zakona o penzijama postavlja se pitanje povećanja penzija u 2011. godini. Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić smatra da je time dovedeno u pitanje najavljeno povećanje, dok sindikalni lider Ljubisav Orbović ocenjuje da penzije ne mogu da padnu ispod granice koja bude dogovorena.
Posle Vladine odluke o povlačenju izmena Zakona o penzijama, otvorena su mnoga pitanja. Potpredsednik Vlade Jovan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Krkobabić tvrdi da je dovedeno u pitanje najavljeno povećanje penzija u sledećoj godini, a sindikalni lider Ljubisav Orbović kaže da ta odredba nije sporna.
Razgovor predstavnika sindikata i Vlade Srbije o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje su povučene iz skupštinske procedure, neće početi danas kako je najavljeno, izjavila je predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Prema njenim rečima, u toku dana će se znati kada će početi razgovori sa Vladom. Sindikati očekuju i sastanak sa predstavnicima MMF-a. Prema oceni Savićeve taj sastanak bi mogao da bude održan u sredu.
Sindikati zahtevaju da se u Zakon o PIO ugradi zaštitna klauzula po kojoj prosečna penzija ne bi mogla da padne ispod 60 odsto prosečne plate. U sadašnjim izmenama, usaglašenim sa MMF-om nema zaštitine klauzule već postoji samo formula usklađivanja penzija.
Osnovni zahtev Sindikata jeste da prosečna i najniža penzija ne mogu da padnu ispod granice o kojoj se budu dogovorili. U ovaj zakonski predlog, za oko 15 dana, trebalo bi da uđu nove odredbe. Dan pre njegovog povlačenja iz Skupštine, u četvrtak, predstavnici Sindikata razgovarali su sa delegacijom MMF-a.
"Oni su po našem utisku bili blaži, spremni da se u određenom momentu popusti, normalno mi o tome nismo sa njima razgovarali, mi dogovaramo sa Vladom i oni su nam i rekli dalje sve razgovore i dogovore i usaglašavanja će te voditi sa vašom Vladom", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Sindikati, pored ostalog, traže zakonsku odredbu koja bi utvrdila da prosečna penzija ne može da padne ispod 60 odsto plate, a minimalna penzija ispod četvrtine prosečne zarade.
Iz Vlade za sada stiže samo nezvanična najava da bi donja granica za prosečnu penziju mogla da bude 55 odsto zarade.
"Pregovori su, i logično da i jedna i druga strana treba da popuste oko nečega, znači postoji neka granica ispod koje se ne može. Ali da ostavimo to. Čemu bi onda bili pregovori ako mi sada odredimo koja je to najniža granica", navodi Orbović.
Dok sindikati u Evropi najviše protestuju zbog pomeranja starosne granice za odlazak u penziju, kod nas, ona ostaje: 60 godina za žene i 65 za muškarce. Međutim, najveća promena biće povećanje punog radnog staža za žene: sa 35 na 38 godina, uz godišnje pomeranje za po četiri meseca.
"Svugde se vrši reforma penzionog osiguranja i svugde daleko, daleko drastičnije nego što smo mi uradili, čak idu i na smanjenje penzija a ne na povećanje, potpuno obrnuto nego što smo mi uradili. Mi imamo danas najblaži sistem koji je uopšte reformisan u ovom delu evrope", kaže Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije.
Izmene penzijskog zakona trebalo bi postupno da se uvode, do 2023. godine.
U sledeće dve godine penzije bi rasle kao i plate u javnom sektoru, a kasnije bi zavisile od kretanja potrošačkih cena. Na kraju reforme, u penziju se ne bi odlazilo pre 58. godine, i oni sa beneficiranim stažom radili bi duže.
