Izvor: B92, 23.Apr.2016, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šojble provocira Nemce: Na posao i sa preko 70
Nemački ministar finansija Šojble je "razmišljao naglas“ da doba za odlazak u penziju treba "prilagoditi“ dugom životnom veku.
Stručnjaci su oduševljeni, ali se čak i stranačke kolege čude što Šojble to govori.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (CDU) želi da se odlazak u penziju formuliše "fleksibilnije“. Umesto da se strogo odredi dob na 63, 65 ili 67 godina za odlazak u penziju, bilo bi bolje i da se u glavama ljudi i u zakonskim odredbama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to odredi fleksibilnije. Ima smisla, izjavio je Šojble sredinom sedmice, očekivanu starost i radni vek dovesti u gotovo automatsku zavisnost: "Moramo se pripremiti za demografski razvoj“, izjavio je ministar. Treba sve te troškove za zdravstvenu negu, penzije i negu nemoćnih povezati sa činjenicom da će biti sve manje zaposlenih. Eksplozija troškova koja će nastupiti "ne sme biti tabu“. Trenutno u Nemačkoj gotovo četvrtina građana prima penziju, što znači oko 20 miliona potencijalnih birača.
Reakcije na ovu izjavu nemačkog ministra su, blago rečeno – podeljene. Ekonomski stručnjaci organizacije OECD zdušno pozdravljaju inicijativu ministra jedne od najvažnijih industrijskih zemalja sveta u kojoj je prag za odlazak u penziju, kako veruju, i predugo bio sveta krava. U drugim razvijenim zemljama su u međuvremenu doneti zakoni po kojima se treba raditi mnogo duže: u Danskoj se dob za penziju do 2060. godine postepeno treba povisiti do 72,5 godina, u Italiji na 70 godina, u Češkoj na 69,5 godina. U Nemačkoj pak bi do godine 2030. prag trebalo da se povisi na 67 godina.
Stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj su ovog aprila objavili izveštaj o ekonomskom stanju u Nemačkoj u kojem se posebno upozorava na taj problem. "Stanovništvo Nemačke stari brže nego u većini drugih zemalja OECD i dug životni vek će u većoj meri uticati na privredu“, piše u studiji. Ova organizacija procenjuje da će u Nemačkoj do 2060. biti zaposleno možda i 15 miliona ljudi manje, što znači da će biti manje i onih koji će uplaćivati u zdravstvene i penzione fondove. Drugim rečima, treba povisiti doba za odlazak u penziju – ili u dogledno vreme osetno smanjiti penzije. Ako se ništa ne preduzme, 2060. bi izdaci za penzije mogli progutati dodatnih 2,5 odsto BDP-a zemlje.
Za razliku od ekonomskih stručnjaka ove međunarodne organizacije, čak i među stranačkim kolegama nemačkog ministra finansija ova inicijativa nipošto nije naišla na oduševljenje. Prag za odlazak u penziju je osetljivo političko pitanje zbog kojeg se u Francuskoj naveliko protestuje i zbog mnogo skromnijih zahteva pa tako i šef poslaničke grupe nemačkih demohrišćana Folker Kauder naziva "pomalo čudnim“ trenutak u kojem ministar iznosi ta svoja razmišljanja.
Koalicioni partner, nemačke Socijaldemokrate, još su jasniji: "To nije nikakav dogovoreni predlog ove nemačke vlade“, upozorava se u saopštenju Ministarstva za rad na čijem je čelu socijaldemokratkinja Andrea Nales. Štaviše, zbog prognoza da će u Nemačkoj biti sve više staraca koji će živeti u siromaštvu i čelnik SPD-a Zigmar Gabrijel to želi da istakne kao jednu od glavnih tema predstojeće izborne kampanje sledeće godine.
Provokativna izjava ministra finansija vlade kancelarke Merkel je naravno i kod opozicije dočekana kao prilika da se ospe paljba iz svog oružja. Stranka Levice optužuje ministra da "planira novu krađu penzija“, a političarka Levice Sara Vagenkneht optužuje Šojble da je "izgubio dodir sa realnošću“. "Ko je siromašan, umire ranije, a ko radi težak posao, ne može da radi do 70 godina“, piše Vagenkneht u saopštenju stranke.
Naravno da, kako kaže ministar i organizacija OECD, "ima smisla“ povezati radnu sa životnom dobi – kad bi iko mogao znati koliko će zaista dugo živeti, a što su tek statističke verovatnoće. Da se to baš nikad ne može reći svakako zna i za sam ministar finansija Šojble: njemu je trenutno 74. godina, a još 1990. je jedva preživeo atentat nakon kojeg je ostao nepokretan u donjem delu tela. U "normalnim“ okolnostima bi nakon atentata ministar svakako zaslužio i invalidsku penziju. Ali, ovaj nekada blizak saradnik Helmuta Kola, svojevremeni predsednik CDU-a i glavni finansijski arhitekta Angele Merkel još uvek usrdno obavlja ministarsku dužnost.
Za njegovu agilnost i strast na poslu koji obavlja priznanje mu odaju i najzagriženiji protivnici njegove politike štednje. Ali nije čudo ni da su ga podsetili da nisu svi građani političari i da je lakše u tim godinama i okolnostima biti ministar nego šofer, radnik na traci ili negovatelj starih lica.
