Izvor: Večernje novosti, 26.Sep.2013, 00:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slovenija zaradila na „izbrisanima”

POZIV Slovenije da se „izbrisani“ jave da bi dobili stalni boravak i mogli da traže nadoknadu zbog svega što su pretrpeli od rata naovamo, samo je farsa. U startu su znali da će nas odbiti. Samo su iskoristili priliku da nam pokupe evre, kaže za „Novosti“ Bojana S., nekadašnji žitelj Maribora.Sa sinom i hendikepiranom ćerkom danas živi u Beogradu, od 12.000 dinara penzije. Muž joj je umro prošle godine. Kada je pre dve i po godine čula da je u Sloveniji usvojen zakon po >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kom će moći da traži prava koja su joj silom oduzeli 1992, odmah je platila 80 evra u ambasadi za ovlašćenje prijatelju u Mariboru, koji je za nju i decu podneo zahtev da im se vrate nekadašnja adresa i građanska prava.- Bio je to samo početak finansijskog kraha - kaže ova „izbrisana“, jedna od 26.000 kojima su slovenačke vlasti pre dve decenije oduzele dokumenta preko noći.Bojana i njena deca ukupno su platili 800 evra da bi se registrovali u deželi, što za papire u Srbiji, što za slovenačku taksu (samo za taksu 300 evra). Ovih dana stiglo im je pismo da su odbijeni, jer nisu uspeli da dokažu da su pokušali da se vrate i nastave život u Sloveniji u roku od pet godina.- Za njih nisu dovoljan dokaz odbijene vize u našim pasošima! Naravno da smo morali da pobegnemo iz Maribora kada su svi koji nisu uzeli slovenačko državljanstvo smatrani građanima drugog reda, neprijateljima, falile su nam samo žute trake oko rukava! Kako sam mogla da uđem u državu u kojoj me neće, i to bez dokumenata?!?BEDAN ODZIV OD 26.000 „izbrisanih“, za dve decenije polovina je rešila status, a oko 13.000 je formalnu priliku dobilo sada. Suprotno tvrdnjama organizacija izbrisanih da se na hiljade ljudi javilo, u Institutu za mir kažu da je aplicirao samo 841 „izbrisani“, 51 dete „izbrisanih“ i 95 građana drugih bivših jugoslovenskih republika koji su se u novoj državi zatekli 25. juna 1991, i u njoj žive do danas.Naša sagovornica samo je jedna od 175 ljudi, uglavnom Srba iz Srbije i BiH, koji su u prvom talasu odbijeni. Prema podacima koje nam je dostavio Institut za mir iz Ljubljane, od 24. jula 2010, kad je donet zakon da „izbrisani“ mogu da se prijave starim opštinama radi dobijanja adrese, do 31. jula ove godine samo 987 ljudi je apliciralo. Prebivalište je dobilo 138, a o 674 zahteva još nije odlučeno.Kako su nam priznali u Institutu za mir, slovenačke vlasti uglavnom prihvataju zahteve neslovenaca koji su sve vreme ostali.- Kada su nam u Institutu za mir nudili pomoć, nijednog trenutka nisu pomenuli da možemo da budemo odbijeni jer nismo „dovoljno pokušavali da se vratimo“. Davali su nam lažnu nadu da ćemo dobiti odštetu - kaže naša sagovornica.Ona sada ima rok 15 dana za žalbu, a za to vreme čak ne može ni da prikupi sva potrebna dokumenta u Srbiji. Drugi pravni lek je žalba MUP Slovenije, za koji opet plaća šezdesetak evra taksu za sebe i decu:- Više nemam ni volje ni para, a i u Institutu za mir prvi put su mi otvoreno rekli da su mi šanse male.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Večernje novosti...