Izvor: B92, 20.Mar.2014, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sad plata u kešu, sutra bez penzije
Beograd -- Kada se dvadesetšestogodišnja E. M. javila na oglas za posao u prodavnici cipela u Kruševcu, bez razmišljanja je pristala na "nepristojnu" ponudu poslodavca.
Ponuda je bila - plata će biti oko 20.000 dinara. Pola u kešu, a ostatak na račun.
"U tom trenutku sam pomislila da je bolje i to nego da ne radim. I zato sam pristala", poverava se ona. Ne pada joj na pamet da prijavi gazdu, jer se boji da će u tom slučaju ostati bez posla.
"Javna je tajna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da mnogi ovako rade već godinama", kaže E.M. za Politiku.
O tome koliko ljudi u Srbiji deli njenu sudbinu nema zvaničnih podataka. Procene poslodavaca su da je sigurno reč o desetinama hiljada zaposlenih. Sindikati strahuju da ih ima i stotinak hiljada. A osim toga što se deo njihove zarade ne knjiži i porez se ne uplaćuje u državnu kasu, problem je utoliko veći što mnogi tako rade već godinama, pa čak i deceniju. Za njih ostaje pitanje kolika će im jednog dana biti penzija? Do tada, malo koja banka će im dati kredit ili kreditnu karticu.
Sindikati upiru prstom u poslodavce, jer na ovaj način "zakidaju” zaposlene i uskraćuju im mnoga prava i pogodnosti koje nosi stalni radni odnos. Ipak, ne može se pobeći i od odgovornosti države koja neredovno kontroliše rad na crno. Poslodavci, sa druge strane, uzrok vide u visokim nametima na rad. Kako tvrde, na 100 dinara plate radniku, državi uplaćuju oko 63 dinara.
Ko je odgovoran za takvu situaciju? Sindikati upiru prstom u poslodavce, jer na ovaj način "zakidaju” zaposlene i uskraćuju im mnoga prava i pogodnosti koje nosi stalni radni odnos. Ipak, ne može se pobeći i od odgovornosti države koja neredovno kontroliše rad na crno. Poslodavci, sa druge strane, uzrok vide u visokim nametima na rad. Kako tvrde, na 100 dinara plate radniku, državi uplaćuju oko 63 dinara.
Država i Inspektorat za rad nemaju konkretne podatke i informacije o ovoj pojavi, ali Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za "Politiku” da je problem isplate dela zarade na ruke ogroman.
"Sa time se susrećemo svakodnevno i problem je što radnici koji to trpe ne žele da mi bilo šta pokrenemo, jer se boje. Prema našim podacima oko 400.000 ljudi u Srbiji je prijavljeno na minimalac i jedan deo njih je među onima koji deo zarade dobijaju na ruke", kaže ona.
Prema njenim rečima, za ovakvu situaciju delom je kriva država koja to toleriše i ne primenjuje zakone.
"Ali, ja ipak vidim i veliku odgovornost poslodavaca. Ponuda poslova je mala, privatnici imaju mogućnost ucene i mnogi od njih to koriste", zaključuje Ranka Savić.
U Privrednoj komori malih i srednjih preduzeća kažu da postoje dve vrste privatnika koji na ovaj način isplaćuju radnike.
"Imate one koji su prinuđeni da prijave radnike na minimalac u situaciji kada je kupovna moć mala, a dažbine velike. Sa druge strane, naravno da postoje i oni koji to rade iz želje za što većom zaradom. Ali, mislim da je više onih koji su na to primorani, jer je rad u Srbiji zaista skup", kaže Milan Knežević, predsednik ove komore.
Na opasku da je ipak reč o kršenju propisa i izbegavanju zakonskih obaveza koje poslodavac ima, Knežević odgovara:
"To jeste nezakonit rad i ja zagovaram tezu da porez državi mora da se plati. Ali znate li da je 62.000 firmi u Srbiji u blokadi. Pa nisu svi ti ljudi kriminalci, već mnogi ne uspevaju da izmire sve obaveze koje im država nameće", kaže on.
Shodno tome, rešenje vidi u smanjenju poreza i doprinosa, što je bila i ideja koju nije uspeo da progura Saša Radulović, bivši ministar privrede.
"Tek nakon toga bi trebalo da uslede rigorozne kontrole. Ali, u celoj ovoj priči delom krivim i zaposlene koji svesno pristaju na to da će im osnovica za penziju jednog dana biti minimalna", zaključuje Knežević.
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da će sve ostati isto dok se ne smanje opterećenja na rad i ne sprovede sveobuhvatna kontrola sive ekonomije.
"Toga najviše ima u trgovini i u sektoru usluga uopšte, ali i u građevini. I češće se dešava u malim preduzećima koja imaju do desetak zaposlenih, jer je velikim firmama teže da to proguraju u knjigama", objašnjava Rajić.
Na pitanje da li i preduzetnici koji su članovi Unije poslodavaca možda rade isto, Rajić odgovara da je to veoma teško utvrditi.
"Ako neko to i radi, onda on o tome ne priča. Ali, verovatno se dešava", kaže Rajić.
On poziciju poslodavca brani i time da je trenutno u blokadi ili stečaju četiri odsto malih firmi koje su članovi Unije poslodavaca.
"Do sada smo mislili da je 2009. godina bila najgora, kada je dva odsto istih preduzeća bilo u blokadi. Likvidnost je veliki problem, pa i to primorava poslodavce da deo zarade isplaćuju na ruke kako bi izbegli poreze ", objašnjava Rajić
Pogledaj vesti o: Kruševac
