Izvor: RTS, 22.Jan.2010, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (22. 01. 2010.)
Press: Ko će biti novi Patrijarh, Novosti: Kandidat do kraja godine, Politika: Zakon o penzijama u ponedeljak, Blic: Vozač lagao da je poslanik, pišu beogradski dnevnici
Ko će biti novi Patrijarh
Srpska pravoslavna crkva, prema svom ustavu, novog patrijarha treba da dobije najkasnije do polovine februara, tri meseca posle smrti patrijarha Pavla. Nije, međutim, isključeno da se izbor novog poglavara SPC odloži za maj 2010. Kandidat za novog patrijarha formalno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je svaki episkop koji je najmanje pet godina proveo na dužnosti eparhijskog arhijereja. Međutim, realne izglede na „crkvenim izborima" ima tek pet-šest vladika.
Prema rečima upućenih, kao najozbiljniji kandidati za prvog čoveka SPC viđeni su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije. Međutim, kao vrlo ozbiljan kandidat i „kompromisno rešenje" prihvatljivo za obe struje odskora je viđen i episkop niški Irinej, poznat po bliskosti s preminulim patrijarhom Pavlom. Zanimljivo je da je upravo Irinej nagovestio da bi naslednik patrijarha mogao biti izabran i posle roka predviđenog Ustavom Crkve, tek u maju 2010. na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora.
Pošto bi odlaganje izbora patrijarha bilo direktno kršenje Ustava SPC, poznavaoci crkvenih prilika za Press ukazuju da je to nagoveštaj da izbor novog patrijarha neće biti nimalo lak i da će biti potrebno više od tri meseca za dogovor oko naslednika patrijarha Pavla.
Osim Amfilohija, Grigorija i Irineja, kao pretendenti na presto pominju se i episkop bački Irinej, kao „čovek blizak aktuelnoj vlasti" i predstavnik grčke škole, ali i episkopi žički Hrizostom i braničevski Ignjatije. U konkurenciji za patrijarha pominjan je i predvodnik moćnog „bosanskog lobija", vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, ali i episkop banjalučki Jefrem.
Kandidat do kraja godine
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da očekuje da naš zahtev za dobijanje statusa kandidata za člana u Evropskoj uniji bude prosleđen Evropskoj komisiji na proleće, a da Srbija postane kandidat do kraja godine.
On je, u intervjuu za "Novosti", podsetio da će u Briselu 26. januara biti nastavljen redovan politički dijalog između Srbije i EU, teme će biti situacija u regionu i pitanje naše kandidature, a 29. januara predstavićemo naše prioritete u sklopu buduće dunavske strategije EU.
Prema njegovim rečima, nije realno da se naš zahtev za dobijanje statusa kandidata već tada uputi ministrima EU i zatim Komisiji, kao ni tokom februara, jer je Bugarska povukla svog kandidata za komesara, što će za nekoliko nedelja produžiti i formalno konstituisanje EK. On zato očekuje da naš zahtev Komisiji bude prosleđen na proleće.
Đelić je istakao da se "uveliko spremamo" da odgovorimo na upitnik Evropske komisije i dodao da je "ubeđen da ćemo taj posao završiti u rekordnom roku".
"U rukama već imamo upitnike koje su pre nas dobili naši susedi. Ministarstvima smo pre Nove godine podelili crnogorski upitnik i trenutno ga analiziraju i pripremaju neophodne podatke", rekao je on.
"Ako dobijemo upitnik na proleće, popunićemo ga i vratiti do leta. U tom slučaju, ubeđen sam da Srbija završava godinu sa statusom kandidata", istakao je Đelić.
Kad je reč o datumu za početak pregovora o članstvu, on je ocenio da je "malo verovatno da će se to dogoditi pre nego što u potpunosti zaokružimo saradnju sa Hagom" i da je tako bilo i u slučaju Hrvatske, dodavši da bi svakako trebalo da izbegnemo sudbinu Makedonije, koja od 2005. ima status kandidata, a još nije započela pregovore.
Zakon o penzijama u ponedeljak
Novi predlog zakona o reformi penzijskog i invalidskog osiguranja kojim bi, između ostalog, trebalo da bude regulisano pitanje starosne granice za odlazak u mirovinu, porodične penzije, ali i formula za obračun prinadležnosti trebalo bi da bude završen do ponedeljka 25. januara, potvrdila je juče za „Politiku" Radina Todović, šef radne grupa koja se bavi reformom penzijskog sistema.
Prema njenim rečima, u februaru trebalo bi da bude utvrđen i pravilnik o reviziji radnih mesta koja će ubuduće biti obuhvaćena beneficiranim radnim stažom.
Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu PIO Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za naš list da očekuje da se u novom predlogu zakona nađu i njihove sugestije budući da je između njih, predstavnika ministarstva rada, poslodavaca i penzionera koji učestvuju u izradi zakona bilo izvesnih neslaganja, pre svega kada je u pitanju formula za obračun penzija.
Sindikat je predložio da se opšti bod usklađuje s kretanjem zarada, a da se tekuće penzije vezuju za švajcarsku formulu, odnosno 50 odsto s rastom zarada, a 50 odsto s troškovima života, jer je to jedini način da se održi kakav-takav standard penzionera.
Na pitanje šta je predlagala druga strana, dr Kosanović odgovara da bi po njima trebalo da dođe do vezivanje opšteg boda za rast troškova života i BDP (i to ukoliko bruto društveni proizvod poraste iznad četiri odsto).
BDP, inače, prvi put se uvodi u obračunski sistem, a ovakav predlog ukoliko prođe biće vrlo nepovoljan za penzionere, jer se predviđeni rast BDP-a očekuje tek od 2013. godine.
Prva penzija sada iznosi oko 70 odsto poslednje zarade u Srbiji. Ukoliko njihov predlog dobije zeleno svetlo, stopa zamene narednih godina biće sve niža, tako da će za 15 godina prvi penzioni ček biti ispod 40 odsto poslednje zarade. Taj iznos biće sve nepovoljniji čak i u odnosu na prosečnu zaradu, pojašnjava naš sagovornik.
On kaže da su se predlagači novog zakona u velikoj meri pridržavali „uputstava" MMF-a i Svetske banke, pa je tako jedan od predloga da se obavezni staž poveća za žene sa 35 na 38 godina počev od 2011. godine i to tako što će se godišnje pomerati za četiri meseca.
Savez sindikata Srbije predložio je i da prosečna penzija ne bi smela da padne ispod 60 odsto prosečne zarade, a minimalna penzija ne bi trebalo da bude niža od 25 odsto prosečne zarade.
Vozač lagao da je poslanik
Svako jutro ispred Doma Narodne Skupštine može se videti gomila službenika parlamenta koji se neovlašćeno dovoze na posao službenim vozilima - tvrdi za „Blic"poslanik DSS Dragan Šormaz.
Da bi ova informacija isplivala na površinu bilo je potrebno da skupštinski vozač Goran Jović, vozeći bez naloga sekretaricu predsednice parlamenta Branislavu Parezanović, pregazi čoveka poginulog u saobraćajnoj nesreći i izviče se na policiju koja je obavljala uviđaj tvrdeći da ima poslaničku legitimaciju.
- Svako jutro, između sedam i osam, svako može da vidi gomilu skupštinskih službenika i službenica koje vozači dovoze službenim vozilima. Nećete videti nijednog potpredsednika, a kamoli poslanika - tvrdi Šormaz.
On ocenjuje da je očigledno da, iako nemaju putni nalog, svi oni imaju nečije odobrenje za takvo ponašanje, jer bi „u suprotnom morali da pravdaju pređenu kilometražu". Niko od nadležnih nije reagovao kada je pre nekoliko meseci poslanik DSS Milan Dimitrijević javno izneo da je video Parezanovićevu kako je u skupštinskom vozilu dovoze na posao.
Dimitrijević kaže i da je službene automobile često viđao parkirane pored pijace na Vidikovcu, kako radnim danom, tako i vikendom, kada državne institucije ne rade. On je tada postavio poslaničko pitanje po kom osnovu sekretarica predsednice Skupštine koristi službeno vozilo i u koju svrhu se koriste.
Sekretarica predsednice Skupštine Branislava Parezanović od juče je pod suspenzijom i protiv nje je pokrenut disciplinski postupak. Kako je za „Blic" rekla Slavica Đukić-Dejanović, takvu odluku je donela posle razgovora sa Parezanovićevom, koja je inače „veoma vredna i odgovorna osoba".
- Ona je u Zaječar krenula službenim automobilom, u privatne svrhe i u toku radnog vremena. Shvatila sam da ima elemenata za pokretanje disciplinskog postupka - kaže Dejanovićeva.
Sekretar parlamenta formirao je juče disciplinsku komisiju, koja će prvo razmotriti izjavu i obrazloženje sekretarice Parezanović, a zatim u roku od najkasnije šest meseci doneti i konačnu odluku o eventualnoj sankciji. Toliko najduže može da traje i privremeni prekid radnog odnosa.
