Izvor: RTS, 19.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (19. 08. 2009.)
Novosti: Tri reza iz MMF, Politika: Jeftini stanovi na proleće?, Blic: Ministri u užem izboru za odlazak, Press: Konačno dobra vest: Kraj ekonomske krize u Srbiji u januaru 2010?!, piše beogradska dnevna štampa
Tri reza iz MMF
Ekonomska kriza će naterati Srbiju da smanji rashode. Kratkoročno, vladina najbolja opcija je da nastavi sa merama propisanim u sporazumu sa MMF. Bilo bi poželjno i smanjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << penzija, ukoliko bi bilo politički izvodljivo. Dugoročno, potrebno je da Vlada započne suštinske reforme - kaže se u izveštaju Svetske banke "Srbija: kako sa manje uraditi više", koji su eksperti ove institucije, uz saradnju MMF, uradili na zahtev ministarke finansija Diane Dragutinović.
Stručnjaci Svetske banke su detaljno obradili koje promene, gde i kako treba učiniti.
PENZIJE
Najvažnije reforme, prema analizi Svetske banke, treba uraditi u oblasti penzija. - Sadašnji penzijski sistem u Srbiji jeste i ostaće finansijski neodrživ - kaže se u izveštaju. - Delom zato što su penzije suviše visoke. Iznos penzije koju treba da dobije novi penzioner u Srbiji skoro je 60 odsto neto prosečna plata.
Preporuka Svetske banke je i da se smanje penzije onima koji se prevremeno penzionišu, ali i da treba ograničiti broj godina za prevremeni odlazak u penziju. Ušteda bi se obezbedila i ukoliko bi se dodatno povećala starosna granica odlaska u penziju za žene.
Dugoročno, Srbija mora da razmisli o tome da "penzijski sistem totalno preokrene". - Opcije uključuju povratak na penzijski sistem sa definisanim davanjima, sličan onom koji je postojao u vreme bivše Jugoslavije - zaključuju eksperti Banke.
ZDRAVSTVO
Kao i mnoge zemlje u Evropi, i Srbija je suočena sa povećanjem potrošnje u zdravstvu zbog starenja stanovništva. To, prema mišljenju eksperata Banke, uvećava fiskalni pritisak koji već postoji kao posledica svetske krize.
Prema procenama eksperata Svetske banke, Fond za zdravstveno osiguranje treba da zatvori klinike primarne zaštite koje se nedovoljno koriste, a da smanji broj zaposlenih i u klinikama primarne zaštite u bolnicama.
Trenutno, broj osoblja u zdravstvu, prema njihovom mišljenju, nije u skladu sa onim u državama EU. Preteran je broj lekara po domovima zdravlja. U Evropi u celini je, u proseku, zaposlen jedan lekar primarne zaštite na 3.500 stanovnika. U Srbiji je taj odnos 1 lekar na 782 stanovnika. U srpskim domovima zdravlja radi i oko 20 odsto više nemedicinskog osoblja, 6,4 odsto administrativnog i 16,5 odsto tehničkog.
OBRAZOVANjE
Srbija troši oko pet odsto BDP na obrazovanje. To je, prema Svetskoj banci, nešto više od Bugarske i Rumunije. - Uprkos nivou potrošnje, rezultati obrazovnog sistema Srbije su razočaravajući - konstatuje Svetska banka.
Mogućnosti za značajne uštede postoje u smanjenju nastavnog osoblja, posebno u osnovnom obrazovanju. U odnosu na sadašnji nivo učenika, Srbija, prema Svetskoj banci, ima previše nastavnika. Usled toga, mnogi razredi su isuviše mali. Pri tom, zakoni ne predviđaju minimalnu, već samo maksimalnu veličinu odeljenja.
- Ukoliko se odredi da je minimalan broj učenika u jednom odeljenju 30 učenika, kalkulacija bi pokazala da u Srbiji postoji čak 11.000 više odeljenja u osnovnim školama nego što je to potrebno, ili oko 37 odsto ukupnog broja odeljenja u ovom trenutku. Njihovo zatvaranje bi donelo uštedu od oko 14,7 milijardi dinara ili oko 37 odsto tekućeg budžeta za osnovno obrazovanje - kažu u analizi Svetske banke.
Jeftini stanovi na proleće?
Izgradnja „trećeg Beograda" na levoj obali Dunava, o kome se godinama govori kao o velikom potencijalu za širenje srpske prestonice, mogla bi da počne na proleće.
Za tada je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio otvaranje velikog gradilišta - 20.000 stanova u Ovči, Borči i Krnjači. Uslov svih uslova za početak ovog posla na banatskoj strani Dunava, smatraju stručnjaci, jeste gradnja najmanje još jednog mosta, ali i komunalno opremanje, pre svega kanalizacijom, kako bi najmanje 60.000 novih stanovnika dobilo pristojne uslove za život.
- Ako se prethodno ne podigne most Zemun-Borča i ne reše problemi odvođenja atmosferskih i fekalnih voda, zidanje naselja za nekoliko hiljada žitelja nije dobra ideja - kaže Miodrag Ferenčak, odgovorni urbanista za Generalni plan iz 2003. godine.
Premda ovaj strateški planski dokument Beograda predviđa gradnju tri mosta preko Dunava (drumskih Zemun-Borča i Ada Huja-Krnjača i železničko-drumskog Vinča-Pančevo), za sada je jedino izvesna izgradnja mosta Zemun-Borča o čijem će finansiranju narednih dana u Pekingu pregovarati visoka srpska delegacija. Gradske vlasti su najavile da bi posao trebalo da počne sledeće godine, a po planu most bi trebalo da bude gotov 2013. godine.
Usvojena je i odluka o izradi plana detaljne regulacije za Severnu tangentu - magistralnu saobraćajnicu koja će kao deo saobraćajnog prstena oko Beograda spojiti dve dunavske obale. Trasa kreće iz Zemuna, preko budućeg mosta silazi na levu obalu Dunava, ukršta se sa Zrenjaninskim i ide do Pančevačkog puta.
Osim što bi zapošljavanjem 100.000 radnika masovna stanogradnja bila spas za domaću građevinsku operativu, investitori kažu da nije nerealno da cena kvadrata bude 600 evra.
- Kvadrat stana na levoj obali Dunava ne prelazi 900 evra. U Ovči ga možete kupiti za 600 evra. Cenu kvadrata najpre diktira lokacija, a tamo su takse za uređenje zemljišta mnogo jevtinije nego na desnoj obali Dunava - ističe investitor koji je želeo da ostane anoniman.
Ko će stati iza ovog kapitalnog projekta, na koji način će biti obezbeđeno zemljište, hoće li se graditi u fazama, da li su svi u proizvodnom lancu spremni da se odreknu svog dela profita... pitanja su na koje bi odgovore uskoro trebalo da da vladina radna grupa u čijim je rukama plan za realizaciju masovne stanogradnje.
Ministri u užem izboru za odlazak
Razgovori o rekonstrukciji Vlade u vrhu vladajuće koalicije svode se na kadrovske kombinatorike jer nema ni snage ni političke volje da se zaista reformiše izvršna vlast, smanji glomazna i preskupa Vlada. Kako „Blic" saznaje iz izvora u vrhu Vlade, imena osam ministara se pominju kao „kandidati" kojima će biti ukinuti resori ili će biti zamenjeni, a u opticaju je varijanta sa ukidanjem svega pet ministarstava.
To su Verica Kalanović (G17 plus), ministarka za NIP, Slobodan Milosavljević (DS), ministar trgovine, Bogoljub Šijaković (nestranačka ličnost ali predlog DS), ministar vera, Svetozar Čiplić (DS), ministar za ljudska i manjinska prava, Jasna Matić (G17 plus), ministarka telekomunikacija, Saša Dragin (DS), ministar poljoprivrede, i Snežana Marković Samardžić, ministarka sporta, kao i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, koji vodi Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Iako je svima u Vladi jasno da bi smanjenje broja ministarstava i ljudi koji u njima rade pozitivno uticalo na preko potrebno smanjenje javnih rashoda, u strankama nema spremnosti da se među partijske funkcionere unosi nezadovoljstvo deljenjem otkaza, kao što nema ni snage da se među glavnim koalicionim partnerima prave novi koalicioni dogovori i nova podela, ovog puta manjeg plena. Pre svega se SPS još od proleća protivi bilo kakvim pomeranjima i promenama, pa bez njihovog pristanka nema ni nikakve veće ili suštinske rekonstrukcije.
Lider socijalista i zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić rekao je za „Blic" da sa predsednikom Tadićem nije razgovarao o rekonstrukciji Vlade, a na pitanje da li smatra da je potrebna promena ministara i smanjenje resora odgovorio da ne zna kako izgleda predlog promene kabineta Cvetkovića.
Konačno dobra vest: Kraj ekonomske krize u Srbiji u januaru 2010?!
Početkom 2010. godine, već u januaru, počeće oporavak srpske privrede, a do proleća ćemo imati i rast bruto društvenog proizvoda od dva odsto, tvrdi saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković! On dodaje i da je Srbija u drugom kvartalu 2009. dotakla samo dno ekonomske krize, kada je BDP bio u minusu čak 10,6 odsto.
Zdravković naglašava da je pad privredne aktivnosti u ovoj godini mnogo dublji nego što se zvanično prikazuje.
- U drugom kvartalu, odnosno od početka aprila do kraja juna, pad je bio najveći, a prema sadašnjim pokazateljima u trećem kvartalu ekonomski pad biće blaži - oko 5,8 odsto. Poslednja tri meseca očekuje se da pad privrede bude 3,4 odsto. To znači da je kriza dotakla dno i da nas početkom 2010. godine očekuje postepeni oporavak. S obzirom na to da je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da plate i penzije budu zamrznute do kraja 2010. godine, i uz još malo ušteda u broju zaposlenih u javnom sektoru, deficit budžeta u 2010. godini će se sam od sebe prepoloviti - objašnjava Zdravković.
On kaže da će tako u 2010. Srbiji za deficit biti potrebno samo oko 550 miliona evra, umesto 1,45 milijardi evra, koliko je procenjeno da će biti minus u ovoj godini. Zdravković, ipak, smatra da će Srbija uspeti da pokrije ovogodišnji manjak u državnoj kasi, i da već ima dovoljno sredstava za to.
Da je Srbija obezbedila novac da pokrije minus smatra i saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić. On objašnjava da će Srbija od kredita međunarodnih institucija, ali i prodaje trezorskih hartija od vrednosti, uspeti da pokrije povećan budžetski deficit za 2009. godinu, koji će tražiti od MMF-a. Prema izjavama predstavnika Vlade, Srbija će od MMF-a zatražiti da se deficit sa sadašnjih 90 milijardi dinara poveća na 135 do 150 milijardi dinara (1,45 do 1,6 milijardi evra).
