Izvor: TvojPortal.com, 01.Jul.2012, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate i penzije na tihoj vatri
Izvor:novosti.rs Krvna slika srpskih finansija dramatično loša, pa će to osetiti i oni koji zaradu primaju iz državne kase. Povećanje primanja na jesen pokriće poskupljenja samo delimično. Minus države rekordan.SRBIJA je na putu da dobije novu vladu, ali problemi, oni ekonomski, ostaju stari. Šta očekuje državu, a šta građane do kraja godine? U kakvom su zaista stanju javne finansije?
Jedno je izvesno - neće se ići na zamrzavanje ili smanjenje postojećih prava >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << zaposlenih u državnoj službi ili penzionera, ali će se kroz reforme ovih sektora vremenom smanjivati količina novca potrebna za njihovo finansiranje. Da podsetimo, prema važećem budžetu, čak 70 odsto državnih rashoda čine upravo plate u javnom sektoru i penzije. Od toga živi oko dva miliona ljudi, plus njihove porodice.Trenutno se plate onih koji rade za državu, kao i primanja penzionera, povećavaju dva puta godišnje, u skladu sa porastom cena na malo i rastom BDP. Kako BDP stoji u mestu, jasno je da povećanje ovih prihoda zavisi isključivo od inflacije. A to, opet, znači da će primanja državnih službenika i najstarijih blago porasti, ali da će ih pojesti poskupljenja.
- Čini se da je baš isplata plata i penzija iz budžeta i njihov obračun glavni problem i za povećanje poreza na dodatu vrednost - smatraju sagovornici „Novosti“. - Jer, kada se poveća porez na dodatu vrednost, to će, bar jednokratno, uticati na rast cena, što znači da će se povećani prihod države opet sliti u plate i penzije.
Postoji, kako saznajemo, još nekoliko mogućnosti u vezi sa obračunavanjem plata i penzija. Jedna je da se utvrde fiksna povećanja plata i penzija ili da se obračun povećanja različito primenjuje za penzionere i zaposlene u državnoj službi.
Za veće povećanje zarada, čak i kada bi postojala dobra volja, država sada nema novca. Jer, Srbija će 2013. dočekati sa rekordnim minusom budžeta. Prema podacima u koje su „Novosti“ imale uvid, tempo trošenja državnih para je takav da ćemo do kraja godine zabeležiti minus od najmanje šest odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda. Ako se tome doda i iznos emitovanih zapisa od skoro 20 milijardi dinara za dokapitalizaciju Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, što nije uneseno u budžetske rashode, minus države na kraju godine mogao bi da bude i ogromnih 200 milijardi dinara - skoro sedam odsto svega što Srbija ove godine proizvede!
- Ovo sigurno vodi u krizu javnog duga, koja bi se manifestovala u snažnijem padu domaće valute, rastu inflacije, ali i dodatnom padu proizvodnje i rastu nezaposlenosti - tvrde sagovornici „Novosti“ iz stručnih službi u Nemanjinoj 11. - Minus u državnoj kasi u prvih pet meseci iznosio je oko 80 milijardi dinara. Oko 95 milijardi dinara je procenjen minus koji bi se mogao ostvariti od juna do kraja godine. To je već za oko 50 milijardi dinara više od onoga što je zacrtano Zakonom o budžetu. A još oko 200 milijardi dinara potrebno je za otplatu glavnice javnog duga koji dospeva do kraja godine.
Procene su bile da bi sve ovo moglo da se obezbedi kroz zaduživanje na domaćem tržištu od oko 175 milijardi dinara, kao i kroz prodaju zapisa na inostranim tržištima. Plan sada tehničke vlade bio je da se tokom jula prodajom evrobondova (državne hartije od vrednosti koje su u nominovane u evrima ili dolarima) obezbedi 48 milijardi dinara, a kasnije još 96 milijardi.
- Ovo jeste skup, ali trenutno jedini moguć način finansiranja likvidnosti - tvrde sagovornici „Novosti“. - Na poslednjih nekoliko aukcija dinarskih zapisa prodata je svega petina, uprkos kamati od oko 14 odsto godišnje. Tokom ove nedelje aukcija hartija od vrednosti koje emituje Trezor bila je u evrima, uz plaćanje kamate od 6,25 odsto. Prodati su zapisi vredni 100 miliona evra, što bi, prema prvim procenama, možda moglo da reguliše obaveze prema inostranim kreditorima za naredna tri meseca.
Otplata uzetih zajmova, sa kamatama, biće jedan od glavnih problema za naše finansije. Dok je, recimo, 2008. godine za plaćanje kamata na uzete kredite odlazilo oko 15 milijardi dinara na kamate, ove ćemo morati da platimo 80 milijardi dinara.
Slično će biti i narednih godina. Za već uzete zajmove 2013. će nam biti potrebno gotovo dve milijarde evra, a 2014. oko 1,5 milijardi evra.- U tom smislu, bilo kakav sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom može nam pomoći - konstatuju sagovornici „Novosti“ iz Nemanjine 11. - Ukoliko ne budemo imali neku vrstu aranžmana sa Fondom, teško ćemo moći da računamo na finansijsku pomoć EU ili Svetske banke. Postoji opasnost i da kreditne agencije Srbiji spuste rejting, što bi poskupelo komercijalna zaduživanja.
A naša država je veliki dužnik i mnogobrojnim dobavljačima koji imaju ugovore sa njenim institucijama. Niko ne zna koliko tačno.
- Kao rashod budžeta se evidentira samo ono što je plaćeno, ali ne i ono za šta su stigli računi - objašnjavaju u stručnim službama Nemanjine 11. - Poslednjih meseci prilično je, zbog problema sa likvidnošću, usporeno plaćanje dobavljačima.
Ovo bi, podsećaju firme koje sarađuju sa republičkim državnim institucijama moglo da dovede i do blokade, pa i odlaska u stečaj nekih kompanija koje rade za državu.
.jpg)
