Izvor: BKTV News, 28.Jun.2012, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate će biti niže i bez zamrzavanja
Ko god da formira vladu građani i penzioneri će na kratak rok, sasvim je sigurno, moći da očekuju realno niži standard, ocenjuju ekonomisti. Bez obzira na to što nijedna politička opcija ne pristaje na zamrzavanje plata i penzija, lična primanja građana biće smanjena i bez primene te mere – preko rasta kursa i cena.
I 2008. godine, kada je privredu Srbije pogodio prvi udar finansijske krize, nijedan političar preko usta nije mogao da prevali rečenicu da nas očekuje realno >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << smanjenje zarada.
Naprotiv, ispunjena su predizborna obećanja i iz nekoliko puta povećane su penzije i plate u javnom sektoru.
Šta se zapravo dogodilo? Prosečna zarada sada je čak sedam hiljada dinara veća nego pre početka krize i iznosi oko 40.000 dinara. Realno, ona je znatno niža. Preračunato u devize, za tridesetak evra je manja.Ako država i dalje nastavi da troši više nego što proizvodi, a taj jaz pokriva daljim zaduživanjem – pad standarda će, prema mišljenju stručnjaka, biti jedna od posledica koju će na svojoj koži osetiti građani i penzioneri.
Odgovor na pitanje zašto u Srbiji više može da znači manje najbolje će dati brojevi. Kao uvozno orijentisana ekonomija, naša zemlja ima nekoliko minusa koje mora da pokriva. Tako je poslednjih nekoliko godina jaz u državnoj kasi, na primer, u proseku iznosio oko 1,5 milijardi evra, a minus u robnoj razmeni bio je veći od pet milijardi evra.
Prema proceni Milojka Arsića, urednika “Kvartalnog monitora”, deficit u tekućem platnom bilansu zemlje ove godine biće oko 3,5 milijardi evra. Što znači da će toliko novca svima nama zajedno zafaliti da platimo robu iz uvoza. Evre, koje nemamo, moramo ili da pozajmimo ili da do njih dođemo prodajom imovine.
Nemogućnost finansiranja tog jaza prilivom kapitala glavni je razlog intenzivnog slabljenja dinara tokom prvih pet meseci ove godine, ocenjuje Milojko Arsić. Poznato je da u situaciji kada dinar slabi cene rastu, a realne zarade padaju. Bar tu lekciju iz ekonomije vrlo dobro zna svaki građanin Srbije. Jer, kurs se, čak i u uslovima niže tražnje, sa odloženim dejstvom prenosi na cenovnike.
Prema proceni Fiskalnog saveta, Srbija je trenutno veoma zavisna od novog zaduživanja. Samo do kraja 2012. godine potrebno je obezbediti novih 2,5 milijardi evra za finansiranje deficita i otplatu glavnice prethodno uzetih kredita. Ukoliko bi se poverenje investitora u nekom trenutku izgubilo, država ne bi imala odakle da finansira neke od svojih osnovnih obaveza, i to bi bio put u krizu, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. A to u velikoj meri zavisi od toga da li ekonomski pokazatelji ukazuju na poboljšanje trendova u javnim finansijama, dodaje se.
Ekonomista Ljubomir Madžar ne krije da je zabrinut, jer mu se čini da političari nemaju nameru da preduzmu nepopularne mere. Niko neće hteti da zagrize tu kiselu jabuku, a cena koju ćemo morati da platimo nastavak je trenda daljeg zaduživanja. Iskreno priznaje da mu nije jasno zašto se stranački lideri toliko otimaju oko fotelje ministra finansija, ako je stanje u javnim finansijama zabrinjavajuće, a kasa prazna.
- Što se duže bude čekalo sa primenom nepopularnih mera, to će cena koju ćemo kasnije morati da platimo biti veća i politički još bolnija – ocenjuje Madžar.Njegov kolega, Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe smatra da niko od političara nema ozbiljnu nameru da štedi. Zbog toga će naše potrebe za daljim zaduživanjem biti sve veće.
Međutim, u takvoj situaciji, zajmovi će biti sve skuplji, a rashodi za kamate i glavnicu sve značajniji.Od kraja 2008. do kraja 2011. godine javni dug Srbije povećan je za 5,7 milijardi evra, dok je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što srpska privreda stvori za godinu dana, povećano za gotovo 20 procenata. Tačnije, sa oko 29 odsto BDP-a na oko 49 odsto BDP-a.
Prema proceni Fiskalnog saveta, na kraju godine učešće javnog duga u BDP-u dodatno će porasti – znatno iznad nivoa od 50 odsto, a tada je, za zemlje slične Srbiji, vrlo moguće izbijanje krize javnog duga. Dužnička kriza nastaje onda kada investitori procene da određena zemlja neće biti u stanju da servisira svoj dug i prestaju da ulažu sredstva u državne obveznice, upozorava Fiskalni savet.
Izvor: Politika
Tweet
Pogledaj vesti o: Penzija
.jpg)
