Izvor: B92, 19.Nov.2014, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzionerskoj eliti penzije iste
Teret štednje neće podjednako poneti svi budžetski korisnici. Skoro 1.000 korisnika nacionalnih priznanja neće osetiti po svom novčaniku da je država u krizi.
Iako su im primanja prilično iznad republičkog proseka plata i penzija, njihove koverte sledećih meseci neće biti tanje.
Izgleda da se na taj način država odrekla da uštine primanja onih koji uprkos tome prilično dobro zarađuju, poput Merime >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Njegomir, Lepe Lukić, Miroslava Ilića, mnogih glumaca, slikara, reditelja, pisaca, sportista, ali i jednog ministra - Vanje Udovičića.
Trenutno 562 osobe, bivši sportisti koji su našu zemlju predstavljali u svetu, imaju pravo na nacionalno sportsko priznanje. Planirana sredstva, koja se za tu namenu isplaćuju iz budžeta Ministarstva omladine i sporta, godišnje iznose 750 miliona dinara. Na sve to dolazi još 400 korisnika nacionalnih penzija iz kulture i umetnosti. Ta naknada mesečno iznosi 50.000 dinara. To znači da bi, da nisu izuzete od umanjenja, njihova primanja bila manja za 5.800 dinara.
Dr Nada Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu smatra da svaki put kada se dodeljuju nacionalne penzije na površinu izađe šarenilo kriterijuma, politička i druga podobnost, voluntarizam u odlučivanju o zaslugama sindikata itd.
"To je dokaz da je ovo prilično neuređena oblast, ali je sasvim jasno da su tako stečene penzije značajne. One se kao i ostale najvećim delom isplaćuju iz državnog budžeta. Korisnici su mnogobrojni i raznovrsni - zaslužni naučnici, umetnici, sportisti, estradni umetnici... Njihova starost, doprinos, ugled su različiti. Stoga se običan građanin i penzioner često zapita da li su uopšte naša kultura, nauka i sport u krizi, moralnoj na primer, sa 1.000 „nacionalnih“ penzionera. Drugi ukazaju da je ovaj broj prevelik, a treći da nije, jer su mnogi zaslužni ostali van tog spiska", kaže Novakovićeva.
Visina „nacionalne“ penzije je oko 50.000. Za naše uslove to je priličan iznos, koji po pravilu nije jedini od kojeg žive ovi penzioneri. Zaslužni sportisti ih steknu relativno mladi, a naučnici u starosti. Estradni umetnici su posebna priča, jer su njihova uobičajena primanja nisko ili nikako oporezovana. Ukratko, nejednakosti u materijalnom položaju korisnika su veće nego što se može i pretpostaviti.
"Izuzimanje penzionerske „elite“, uslovno rečeno, od ostalih penzionera je loš potez. Na finansijskom planu 1.000 nije velika ušteda, ali je mnogo veća moralna šteta, pravljenje razdora među penzionerima i starijim građanima uopšte", objašnjava sagovornica.
Katarina Stanić, direktorka Centra za socijalnu politiku, smatra da će smanjenje penzija doprineti uštedama u budžetu, a nažalost došlo se u situaciju da je to bilo neizbežno.
"Na penzijama je najlakše štedeti, jer je u pitanju veliko parče rashoda i onda se bez velikog promišljanja samo kaže „zamrzavamo“ ili, kao što je sad slučaj, „smanjujemo“. Za sve ostale uštede potrebne su suštinske reforme", kaže ona.
Poseban problem je, smatra, što se progresivnim smanjenjem penzija veće smanjuju više, narušava se pravičnost na kojoj se sa druge strane insistira, recimo, uvođenjem penala za prevremeno penzionisanje. Takođe se narušava logika na kojoj je postavljen penzijski sistem, a to je da postoji čvrsta veza između uplaćenih doprinosa i stečene penzije.
"Novčana davanja koja se u narodu zovu penzija, jer na nju liče, u stvari su nacionalna priznanja. Naravno da treba da dele sudbinu svih drugih budžetskih davanja, posebno davanja iz oblasti kulture i sporta", smatra Stanić.
