Izvor: RTS, 04.Nov.2010, 09:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzije između sindikata i MMF-a
Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić kaže da je Vlada potpuno otvorena za razgovore o penzijama, ali da MMF i Svetska banka postavljaju granice, koje su dosadašnjim rešenjima prekoračene. Iz MMF-a poručuju da penzijska reforma u Srbiji nema alternativu.
Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji je povučen iz skupštinske procedure, rezultat je višemesečnih teških pregovora sa MMF-om, ali je nađen prostor za uštede i održivost penzijskog sistema. Ipak, pojavili su >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se zahtevi sindikata.
Iako je za danas najavljivan dogovor Vlade i sindikata o penzijskom zakonu, još se ne zna odluka, niti da li je iz sedišta MMF-a, stiglo zeleno svetlo za zakonska rešenja koja traže sindikati. Osnovni zahtev je da prosečna penzija ne može biti niža od 60 odsto prosečne plate.
Kako je RTS-u rekao predsednik samostalnog sindikata Ljubisav Orbović, dogovor je moguć večeras ili najkasnije sutra ujutro.
U beogradskom predstavništvu MMF-a, RTS-u je rečeno da će se sutra znati i hoće li misija MMF-a boravak u Srbiji, povodom šeste revizije aranžmana, još jednom produžiti.
"Ako MMF prihvati takva rešenja, nikakva prepreka nije u Jovanu Krkobabiću, niti u ovoj ekspertskoj grupi. Ovde se radi o tome da li je država u stanju da izdrži to što mi želimo", kaže potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić.
Prosečna penzija je sada 63 odsto prosečne plate. Sindikati traže odredbu po kojoj bi se ta penzija, ako padne ispod 60 odsto, vanredno povećala.
Minimalni broj godina za odlazak u penziju postepeno se povećava, uključujući i one sa beneficiranim stažom.
"Kod rudara, balerina, pilota ništa nismo menjali u važećem zakonu, ostalo je nepromenjeno - odlaze u penziju sa 50 godina i najmanje 40 godina staža, uključujući i beneficirani staž", rekla je Radina Todić iz Radne grupe za reformu penzijskog sistema.
Uključujući se video-linkom u tribinu o penzijskoj reformi, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik ocenio je da radnici moraju duže da rade ili da se povećaju izdvajanja za penzijske doprinose, što za rast proizvodnje nije podsticajno.
"Deficit penzijskog fonda u Srbiji jedan je od najvećih koje sam ikad video u svetu, to je ogroman iznos novca, skoro 200 milijardi dinara", kaže Lisovolik.
Zbog pada zaposlenosti, čak i da poslodavci redovno plaćaju doprinose, država bi morala iz svoje kase, svakog meseca, da doda 35 odsto novca za isplatu penzija.
