Izvor: Blic, 05.Maj.2011, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzija daleki luksuz
BANJALUKA - Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje RS ima 151.076 nezaposlenih, ali retki sebi mogu da priušte da sami uplaćuju penziono osiguranje. Prema podacima Fonda PIO RS, dobrovoljno osiguranje godišnje uplaćuje od 4.200 do 4.800 nezaposlenih, što znači da se na samostalnu uplatu penzijskog staža odluči tek svaki trideseti sa biroa. Među njima su i doskorašnji radnici koji krpe rupe u stažu, ali i mladi koji su od mogućnosti zaposlenja, bar na neko vreme, digli ruke. Od dobrovoljne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uplate mnogi odustaju zbog straha za sudbinu Fonda PIO.
Fond PIO Republike Srpske u Banjaluci
Međutim, rate za buduću penziju za trenutne ekonomske prilike prilično su paprene. Tako oni sa završenim fakultetom koji se odluče da sami plaćaju staž mesečno treba da izdvoje 302 KM. S istim iznosom uplate u Fond PIO, nakon 40 godina, mogu da se nadaju penziji od oko 750 KM. Znatno niži iznosi sleduju onima sa srednjom stručnom spremom, jer je i obavezan iznos rate skoro upola manji.
Nema dobrovoljnih fondova
Narodna skupština RS je još 2009. godine usvojila Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima, ali do danas oni nisu još osnovani. Kada zažive predstavljaće institucije kolektivne štednje i investiranja za starost. Od visine uplate zavisiće i iznos buduće penzije, a pravo na penziju neće zavisiti od dužine radnog staža.
U Fondu PIO RS objašnjavaju da se iznosi uplata za doprinose vezuju za prosečnu neto platu u prethodnoj godini.
– Eventualno smanjenje stope doprinosa za PIO možda bi stimulisalo povećanje broja uplatilaca, ali bi promenilo budući iznos penzija. Ali stopa doprinosa u RS u odnosu na zemlje okruženja ionako je najmanja – kažu u Fondu. Inače, stopa doprinosa za penzijsko osiguranje od početka ove godine povećana je sa 17 na 18 odsto. U Fondu navode da se broj uplatilaca na dobrovoljnoj osnovi može poboljšati proširenjem lepeze takvih osiguranika. – Tu i nema nekih posebnih ograničenja jer su uslovi za uplatu da je neko državljanin RS i da ima opštu zdravstvenu sposobnost – kažu u Fondu PIO.
Siniša Marčić, jedan od autora istraživačkog projekta „Reforma sistema penzijskog osiguranja u RS” iz 2006. i predsednik Kluba 2015, grupe mladih, kaže da je uplata u Fond rizična i besmislena investicija.
– Takva uplata nešto znači jedino ljudima koji su ostali bez posla, a do penzije im nedostaje nekoliko godina staža. Oni će imati koristi od toga, jer će penzioni sistem ovakav kakav jeste funkcionisati još neko vreme. Međutim, u dugoročnom smislu, za nekoga ko sada ima 30 godina to je potpuno besmisleno jer će Fond morati da se restrukturira. Mislim da im je mnogo pametnije ulagati u zdravstveno osiguranje – ocenjuje Marčić. On kaže da je i ulaganje u dobrovoljno osiguranje kao trećeg stuba prilično rizično, jer je deomografski pritisak ogroman, a tu su i oscilacije i slomovi finansijskih tržišta koji su se desili u poslednjih nekoliko godina.
Uplate za doprinos PIO
Stručna sprema mesečni iznos
Visoka 302 KM
Viša i visokokvalifikovani radnici 217 KM
Srednja škola i kvalifikovani radnici 160 KM
Polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici 104 KM
– Građani će morati da pribegavaju nekoj vrsti nezavisne štednje u vidu oročene štednje u bankama ili životnog osiguranja. Teško da će neko 30 ili više godina uplaćivati u sadašnji sistem – objašnjava Marčić. On dodaje da se za iznos od 302 KM može dobiti kvalitetan paket životnog osiguranja.
– Međutim, i tu treba biti oprezan i ne ulagati u one osiguravajuće kuće koje ne garantuju bezbednost tog novca. Treba uplaćivati kod onih koji imaju obavezno reosiguranje svih depozita. Koliko se taj vid osiguranja u svetu ozbiljno shvata, najbolje govori podatak da je praksa u razvijenim zemljama da jedna osiguravajuća kuća iza sebe ima dve reosiguravajuće i to u dve različite zemlje – poručuje Marčić.
Međutim, i životno osiguranje je za većinu luksuz. Manje od jedan odsto stanovništva trenutno uplaćuje polisu životnog osiguranja, a prosečno se na ovaj način po glavi stanovnika „štedi" svega deset evra godišnje.
.jpg)
