Izvor: Politika, 25.Feb.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Para nema za povišicu, ali biće za pomoć
U aprilu će i penzioneri moći da se nadaju povišici od najviše 2,95 odsto. – Nadležni obećavaju podelu 10 milijardi dinara, ako prihodi u kasi budu veći
Čuvari državne kase, odnosno budući članovi Fiskalnog saveta sa čijim se formiranjem već kasni dva meseca, izgleda da će imati pune ruke posla. Jer, umesto da se u aprilu plate i penzije uvećaju za onoliko koliko bude iznosila inflacija u prvom tromesečju, rast ličnih primanja biće limitiran na 2,95 odsto. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U Ministarstvu finansija potvrdili su za „Politiku” da zbog očuvanja budžeta i zadržavanja minusa u državnoj kasi (do nivoa od najviše 4,1 odsto) ta povišica neće moći da bude veća od 2,95 procenata. I dok s jedne strane nadležni ograničavaju rast ličnih primanja jer para nema, s druge strane najavljuju da će podeliti 10 milijardi dinara jednokratne pomoći najugroženijim zaposlenima i penzionerima ako para bude. Odnosno, ukoliko poreski prihodi budu veći od očekivanih.
Ovo je drugi put od početka godine da Vlada krši Zakon o budžetskom sistemu, u koji su uneta fiskalna pravila, a koji je donela pre samo nekoliko meseci. Kada je u januaru prvi put izmenjeno fiskalno pravilo po kome je rast plata i penzija trebalo da bude jednak stopi inflacije u drugoj polovini 2010. godine, državni zvaničnici uglavnom su naišli na razumevanje ekonomista. Jer, inflacija je iznenadila sve, pa bi u slučaju da su plate i penzije tada uvećane za pun iznos rasta cena, minus u državnoj kasi bio znatno veći od 4,1 odsto. Zato je stručna javnost imala razumevanja, jer se fiskalno pravilo drugog reda menjalo da bi se ispoštovalo fiskalno pravilo prvog reda. Tako je u januaru rast plata i penzija bio ograničen na dva odsto.
Međutim, samo dva meseca od početka godine vlast se izgleda sprema da ponovo prekrši zakon i žrtvuje pravilo drugog reda koje kaže da će se „u aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiti sa stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca”. Umesto očekivane povišice od oko četiri odsto (koliko je projekcija inflacije u prvom tromesečju), penzioneri i zaposleni u državnoj službi dobiće povećanje ličnih primanja od 2,95 procenata. Razlika malo veća od jedan odsto slučajno ili namerno poklapa se s deset milijardi (ukoliko ih bude) koje država planira da podeli kao jednokratnu pomoć. Jer, ukupni izdaci za plate i penzije iznose oko 800 milijardi dinara što znači da povećanje od samo jedan odsto povećava rashode za osam milijardi. Ovo je nekoliko puta istakao i Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju. Samo za zarade onih kojima je država poslodavac ove godine se iz budžeta izdvaja 329 milijardi dinara što je bezmalo 20 milijardi više nego lane (povećanje od šest procenata).
Saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Miladin Kovačević smatra, međutim, da je odluka fiskalnih vlasti za pohvalu jer pokazuje da je vlast rešena u nameri da održi fiskalnu disciplinu.
– Bez obzira na to što je to formalno gledano kršenje posebnih fiskalnih pravila, ja to ne bih tako zvao – kaže naš sagovornik.
Zarad zaštite opštih fiskalnih pravila koja se odnose na visinu minusa u državnoj kasi i ograničavanje državnog zaduživanja, potpuno je opravdano korigovati pravila koja se odnose na povećanje zarada.
– Naravno da bi bilo bolje da projekcije odgovaraju stvarnosti, ali to nije uvek moguće. U situaciji kada se stvarnost i ekonomska projekcija razilaze, onda je potrebno uraditi prilagođavanja – uveren je Kovačević.
Kako kaže, na januarskom odmrzavanju plata i penzija videlo se da rast plata i penzija neće moći da bude u skladu s onim što pravilo kaže. Jer, u vreme kada su se projekcije pravile niko nije mogao da pretpostavi da će inflacija u drugoj polovini godine biti toliko velika.
Ali kako onda vlast koja ograničava rast plata i penzija jer para nema, obećava da će isplatiti jednokratnu pomoć ako para bude, pitali smo našeg sagovornika.
– To zvuči kontroverzno, ali ruku na srce ja tu ne bih mogao da stvari odmah postavljam na žilet. Moguće da je to samo pitanje tajminga. Odnosno, da u trenutku kada je vlast s Međunarodnim monetarnim fondom dogovorila isplatu jednokratne pomoći, da se taj jaz nije video. Jer tokom pregovora s Fondom se to nije spominjalo, tek nakon što je misija otišla, čulo se da će rast zarada i penzija morati da se limitira – imao je razumevanja Kovačević.
Ali ako vlast nema zakonsku obavezu da plate i penzije povećava u skladu sa inflacijom, onda je rast cena način da se dodatno napuni državna kasa. Jer, inflacija je na neki način i indirektni porez, pitali smo našeg sagovornika.
– Ne povećava inflacija uvek prihode u budžetu. Ona može u jednom trenutku destimulativno da deluje tako što će da obori tražnju. Ne znači da će uvek ako je inflacija veća biti više para u kasi – kaže Kovačević.
A. Nikolić
objavljeno: 26.02.2011
