Izvor: Blic, 12.Sep.2016, 19:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PET BUDŽETA BiH U SIVOJ ZONI Umesto o penziji razmišljaju kako da prežive do prvog
Oko 200.000 radnika u BiH hleb zarađuju na crno, dok se pouzdano ne zna koliko je firmi koje nesmetano rade, a nisu registrovane.
Rad na crno, isplata dela zarada u kovertama, neregistrovane delatnosti zbog kojih se ne plaćaju obaveze državi prema procenama čine trećinu bruto društvenog proizvoda u BiH. Prema podacima Agencije za statistiku BDP BiH je prošle godine iznosio oko 27 milijardi KM, što znači da se u sivoj zoni godišnje obrne najmanje devet milijardi KM. To >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je pet državnih budžeta.
U BiH je zvanično bez posla preko pola miliona ljudi, a većina ih, kada i nađu zaposlenje, pristaje da godinama rade neprijavljeni, jer nemaju izbora.
- Radim kao konobar osam godina, ali kod različitih poslodavaca i nikad nisam bio prijavljen. Dobijam 450 KM, a bude i bakšiša, pa mesečno zaradim i više - priča Banjalučanin M.R. koji ne razmišlja o penziji, nego samo da preživi mesec za mesecom.
R.Đ. je zaposlena u trgovini. Prijavljena jeste, ali na 400 KM, dok 300 KM dobija „na ruke“.
- Bilo je „uzmi ili ostavi“. U vreme kada nema posla radnik nema izbora nego da prihvati šta mu se nudi - priča ona.
I oni koji pokrenu sopstveni posao počinju na crno.
- Imam kozmetički salon u kući i redovne mušterije. Razmišljala sam da se registrujem, ali previše je nameta i obaveza. Ne bi mi se isplatilo - priča Banjalučanka S.M.
Prema podacima Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja RS, blizu 84.000 radnika je prijavljeno na platu do 500 KM, a među njima ima i diplomaca, magistara, pa i doktora nauka, koji su prijavljeni na minimalac. U Fondu su izračunali da zbog nesavesnih poslodavaca koji prijavljuju radnike na najnižu osnovicu i potpuno neprijavljenih radnika ostaju bez 60 miliona KM godišnje.
- Predlagali smo da se uvedu platni razredi, odnosno da na najnižu platu mogu da se prijave samo nekvalifikovni radnici, a radnici sa visokom stručnom spremom da na smeju da budu prijavljeni na platu nižu od prosečne plate u RS. Tako bi se povećali prihodi po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje - kaže Tihomir Joksimović, portparol Fonda PIO RS i dodaje da ima preduzeća u kojima su svi radnici prijavljeni na minimalac.
Dosadašnje kontrole rada na crno pokazuju da inspekcije rada otkriju godišnje tek nekoliko hiljada neprijavljenih radnika.
Najavljena oštra borba protiv sive ekonomije u Srpskoj još uvek je bez vidljivih efekata. Izmenama Zakona o inspekcijama RS i Zakona o poreskom postupku svi inspektori Inspektorata RS, inspektori Poreske uprave RS i inspektori Republičke uprave za igre na sreću dobili su nadležnost da kontrolišu da li su radnici prijavljeni, a preduzeća registrovana.
Vlada RS je imenovala Koordinaciono telo za inspekcijski nadzor koje će da rukovodi zajedničkim kontrolama i Odbor za rešavanje žalbi u postupcima inspekcijskog nadzora, čime su ispunjeni uslovi za primenu rigoroznih zakonskih rešenja.
- Svi inspektori će preduzetnicima koji nemaju rešenje o registraciji moći da zabrane rad dok ne otklone nepravilnosti, a po po potrebi i da oduzmu robu, opremu, uređaje, sredstva za rad ili prevozna sredstva radi onemogućavanja daljeg obavljanja delatnosti - kaže Dušanka Makivić, portparol Inspektorata.
Poslodavac je dužan da radnika prijavi dan pre zasnivanja radnog odnosa, a za one koji to ne učine propisane su kazne od 3.000 do 30.000 KM.
- Inspekcija rada je u ovoj godini obavila preko 3.800 kontrola rada na crno, dok su inspektori drugih inspekcija u okviru novih ovlaštenja do sada obavili preko 230 provera prijave radnika. Međutim, efekti zakonskih izmena biće vidljivi tek nakon određenog vremenskog perioda - kaže Dušanka Makivić.
Poslodavci i sindikalci se slažu da siva ekonomija nanosi ogromnu štetu i radnicima, privrednicima koji rade legalno i državi.
- Veliki deo rada na crno se krije u prekovremenom radu. Prema našim analizama, u nezakonitom prekovremenom radu se krije 10.000 novih radnih mesta odnosno toliko novih radnika bi moglo biti zaposleno umesto što se iskorištavaju postojeći, koji najčešće za prekovremeni rad nisu plaćeni - kaže Velka Odžaković, generalna sekretarka Saveza sindikata RS.
Trivić: Odgovorna je država
Saša Trivić, potpredsednik Unije udruženja poslodavaca RS, ističe da država toleriše preduzeća koja rade nelegalno i ne izmiruju obaveze, dok oni koji rade legalno godinama bezuspešno traže da se smanje porezi i doprinosi.
- Mi smo podržali izmene zakona koji bi trebalo da suzbiju sivu ekonomiju, ali bojim se da to neće doneti promene, ako ne bude političke spremnosti - ističe Trivić.
Poslodavci ističu da je neophodno raditi na rasterećenju privrednog ambijenta kako bi se podsticali privrednici da registruju delatnost i prijavljuju radnike.
U PURS bez odgovora
Da li su inspektori Poreske uprave (PU) RS počeli kontrole i šta je sa elektronskim identifikacionim karticama za radnike koje će sadržavati sve podatke o radom odnosu nismo uspeli da saznamo.
“EuroBlic” već duže vreme pokušava da dobije od PURS podatke o tome koja su to preduzeća koja imaju više stotina radnika od kojih su većina prijavljeni na najnižu zaradu, ali bez uspeha.
.jpg)
