Izvor: Kurir, 12.Dec.2010, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OD 1. JANUARA PENZIJE VEĆE ZA JEDAN ODSTO
BEOGRAD- Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da će najniže penzije u Srbiji od 1. januara naredne godine biti uvećane za jedan odsto, dok će penzije poljoprivrednika porasti za osam odsto.
BEOGRAD- Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da će najniže penzije u Srbiji od 1. januara naredne godine biti uvećane za jedan odsto, dok će penzije poljoprivrednika porasti za osam odsto.
On je istakao da je to povećanje predviđeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pored tri redovna usklađivanja koja sve penzionere u Srbiji očekuju tokom 2011. godine, u januru, aprilu i oktobru, a koliko će ono biti zavisiće od kretanja plata u javnom sektoru.
"Usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija izvršiće se u istom iznosu. Koliko će to procenata biti, znaćemo do kraja godine kada budemo imali sve podatke o tome", rekao je Krkobabić.
Da bi se sve to i ostvarilo, potrebno je usvojiti Izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a Krkobabić najavljuje da će to biti učinjeno pre zasedanja Borda direktora MMF-a 22. decembra.
Krkobabić je najavio da će kretanja plata i penzija naredne godine zavisiti od brzine ekonomskog oporavka, rasta privrede i bruto nacionalnog proizvoda.
Ako ti rezultati ne budu pozitivni, država će razmotriti načine i interventne mere da pomogne građanima.
"Ako dođe do tako nečega, razmišljaće se i o varijanti dodatne intervencije radi poboljšanja standarda najugroženijeg dela stanovnistva", rekao je Krkobabić.
On je istakao i mogućnost da lokalnim samoupravama naredne godine budu vraćena budžetska sredstva koja su im uskraćena zbog ekonomske krize, čime bi im se omogućilo da po uzoru na Beograd, Niš, Novi Sad i druge lokalne centre uvedu sistem dodatne socijalne pomoći kako bi se podigao standard najugroženijem stanovništvu.
Krkobabić je podsetio da u u Srbiji trenutno ima 58 kolektivnih centara za smeštaj izbeglih i raseljenih lica, a očekuje se da naredne godine taj broj bude prepolovljen.
On je rekao da je tokom 2010. zatvoreno 15 kolektivnih centara, a da u preostalim ustanovama ovog tipa sada živi nešto vise od 5.000 ljudi.
Krkobabić je naveo da oko 75.000 Srba očekuje povratak u Hrvatsku, resavanje imovinskih i finansijskih pitanja, ali da to ide sporije nego što bi trebalo.
"Među tim pitanjima su i isplata zaostalih penzija, povratak stanarskih prava, stvaranje uslova građanima srpske nacionalnosti da se vrate na svoja imanja u područjima u kojima su vekovima živeli, a uz veće razumevanje Hrvatske da se tim ljudima obezbede lična, imovinska i druga prava, kao uslov za normalan zivot i razvoj njihovih gospodarstava", naveo je Krkobabić.
On je izrazio nadu da će veliki napori koje predsednik Srbije Boris Tadić ulaže u rešavanje ovog problema uroditi plodom.
"Moram posebno da podvučem da je predsednik Tadić od 2008. do danas svojim nastojanjima i državničkom mudrošću stvorio klimu za brže popravljanje odnosa između Srbije i naših suseda, što će, nadamo se, rezultirati i konkretnim pozitivnim rešenjima zaostalih i do sada nerešenih pitanja", kazao je potpredsednik vlade.
Krkobabić je rekao i da veruje da će u procesu evropskih integracija Hrvatska izvršiti svoju obavezu i rešiti probleme izbeglih i proteranih Srba.
"Što se tiče povratka interno raseljenih i proteranih lica iz naše južne pokrajine (Kosova) problem je nešto drugačiji. Očekivati povratak stanovništva u najveći deo južne srpske pokrajne je u ovom trenutku iluzorno, zbog toga što za to apsolutno nema političke volje takozvanih kosovskih vlasti. Oni će svoju volju i stav promeniti jedino ako postoji uticaj spoljnog faktora", kazao je Krkobabić.
