Izvor: Politika, 25.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova vlada ne čašćava penzionere
Sa obećanih deset odsto povećanja penzija, samo će se ispraviti nepravda prema najstarijima, a za ono što im je obećano – potreban je zakon
Najavljenim povećanjem penzija za 10 odsto, koje najstariji u Srbiji mogu očekivati od septembra, penzioneri će dobiti samo ono što im po zakonu pripada. Tačnije, njihove penzije će sa tim novim povećanjem u prosečnoj zaradi učestvovati sa 60 odsto kako i propisuje postojeći zakon o penzijama. U ovom času prosečna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa oko 56 procenata, što znači da je ispod zakonom propisanog minimuma.
Penzionerima ostaje za utehu što neće morati da čekaju 1. januar 2009. godine da im se prinadležnosti vanredno usklađuju kako bi penzije dostigle nivo od 60 odsto, već će im, kako im je obećao ministar finansija Mirko Cvetković, primanja biti za ovaj iznos povećana već u septembru. Dakle, neki mesec ranije.
Kako stvari sada stoje penzionerima po zakonu sledi i redovno usklađivanje prinadležnosti od 1. oktobra. Koliko će ono biti zavisiće od rasta zarada i troškova života u naredna tri meseca, ali statistika pokazuje da ono neće biti veće od pet procenata. Tako da u ovom času ostaje nejasno da li je ministar Cvetković mislio da ovo redovno usklađivanje ukalkuliše u tih 10 odsto ili će na tih 10 odsto penzioneri dobiti i ono što im po još uvek važećem zakonu pripada – dakle i procenat uvećanja od 1. oktobra.
Ono oko čega se slažu i ekonomisti i nadležni u penzionom fondu je da koalicioni sporazum DS-a i PUPS-a ne može biti dovoljan da bi se penzije povećale za 10 odsto. Za tako nešto neophodno je doneti zakon. Drugim rečima poslanici u skupštini trebalo bi po hitnom postupku da usvoje izmene i dopune Zakona o PIO. Koliko je poznato to tek treba da se uradi, a kada – niko još ne može da proceni.
Ministarstvo rada je uoči poslednjih izbora izvodilo novu računicu kako bi se postojeća formula o obračunu penzija izmenila, ali tada nisu bili poznati zahtevi dr Jovana Krkobabića, predsednika PUPS-a, koji traži da penzije odmah učestvuju sa 70 odsto u prosečnoj zaradi.
Ekonomista Zoran Popov za „Politiku” kaže da je izjava ministra Cvetkovića politički intonirana, ali da joj nedostaje ekonomska preciznost zbog čega se najave oko povećanja penzija za 10 odsto u septembru i još toliko u narednoj godini mogu različito tumačiti.
– Ako se zna da su penzije već sada daleko ispod zakonom propisanog minimuma od 60 odsto, onda povećanje od 10 procenata znači vraćanje na njihov zakonski nivo. Dakle, penzioneri ne dobijaju povećanje – objašnjava Popov.
On tvrdi da penzije u prosečnoj zaradi mogu da učestvuju sa 70 odsto, ali ne od naredne, već za dve, do tri godine.
Upitan da li država u ovom času zaista ima mogućnosti da obezbedi novac za isplatu penzija uvećanih za 10 odsto i zašto su se čekali izbori ako se penzionerima moglo već pomoći, Popov kaže, da s obzirom na to da se s povećanjem od 10 odsto u septembru penzije samo vraćaju na zakonski nivo, a da je budžet već projektovan da pokrije ove troškove, država najverovatnije ima para za njihovu isplatu.
Važno je da se u projekciji budžeta za narednu godinu ukalkulišu veći izdaci za penzije, oko tri milijarde dinara mesečno, što se može obezbediti smanjenjem javne potrošnje na drugoj strani – u zdravstvu, prosveti gde se i dalje rasipaju pare.
Ekonomista Danilo Šuković kaže za „Politiku” da nije ključno pitanje da li će budžet izdržati povećanje penzija, već koliko je ovo najavljeno povećanje penzija racionalno.
– Nadležni vrlo često dugoročne interese podređuju kratkoročnim. Koalicioni dogovor DS-a i PUPS-a mora da se ispuni, ali kako? Ne postoji ekonomsko utemeljenje za to. Ovako kako stvari sada stoje, lepa vest za penzioner može sve skupo da nas košta. Najavljena korekcija dovešće do povećanja opšte potrošnje, a to će se odraziti na inflaciju, a ona opet na investicije, što će biti jako loše – objašnjava Šuković.
Bilo kako bilo, izvesno je da bi s postojećom formulom, po kojoj se penzije sada usklađuju – 87,5 odsto sa rastom troškova života i svega 12,5 procenata s rastom zarada, penzije u narednoj godini pale na 40 odsto prosečne zarade, a u 2010. na svega 35 procenata. Ta činjenica je, verovatno, bila presudnija od samog predizbornog obećanja i postizbornih dogovora stranaka buduće vlasti. Drugo je sada pitanje da li za sve to ima para, ko i kako treba da ih smogne, a to, opet, mora da bude jedan od prvih ekonomskih zadataka, a ne samo socijalno odgovorne vlade.
Jasna Petrović
[objavljeno: 26/06/2008.]
.jpg)
