Izvor: Magyar Szó, 03.Nov.2014, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodgovornost bez obzira na stranačku pripadnost
U vezi promene republičkog budžeta, javnost najviše zanima deo koji se tiče smanjivanja plata i penzija. Opozicija je tvrdila da smanjivanje plata i penzija većih od 25.000 dinara ne znači pravu uštedu za državu, jedini rezultat će biti još niži standard građana. Odluka o smanjenju plata i penzija stupa na snagu 1. novembra, a za 5. novembar je najavljena demonstracija radnika u zdravstvu, dok će prosvetari stupiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << u štrajk 17. novembra. O rebalansu budžeta, o restrikcijama, odnosno o početku pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, zamenik glavnog urednika NIN-a, Milan Ćulibrk, za „Mađar so” je izjavio da će rezultati ovog rebalansa biti isti kao što su bili rebalansi poslednjih 6 ili 7 godina, kada se osim povećanja dugova države nije dogodilo ništa. „Svaki će građanin na svojoj koži osetiti ovaj rebalans, jer će tih 42 milijarde dinara, koliko je povećan dug, država morati otplatiti od kredita, koji će građani morati vraćati. Svako od nas će osetiti ovaj rebalans, ako ne drugačije onda kroz smanjenje standarda. Nije racionalan izdatak ni jedan nov kredit čiji cilj nije nova investicija ili pokretanje proizvodnje”, naglašava analitičar.
Na pitanje da li će smanjenje plata i penzija doprineti smanjenu budžetskog deficita Ćulibrk odgovara da jednostavno nije bilo drugog rešenja i da je država morala smanjiti izdatke za plate i penzije. „Nažalost država na drugim poljima i dalje neracionalno troši budžetska sredstva. Prvenstveno mislim na sredstva koja su preusmerena u cilju državne pomoći, a koja su sad za 110 miliona evra viši nego što su ranije bili. Država još uvek veštački održava u životu one firme koje nemaju nikakve šanse da opstanu na tržištu. Više od polovinu firmi koje su pod reorganizacijom niko neće kupiti, što znači da je država ova preduzeća veštački održavala poslednjih desetak godina, pumpajući u njih između 7 i 8 milijarde evra. Za to vreme je više stranaka bilo na vlasti; i Demokratska stranka, i Demokratska stranka srbije, i Socijalistička partija Srbije i Srpska napredna stranka. Ove partije povezuje neodgovorno ophođenje prema javnim parama. Jedino se tako može objasniti javni dug Srbije koji je tokom godina sa 8.5 milijarde evra povećan na 22 milijarde, što je i rezultiralo smanjenjem investicija, i što nisu završene kapitalne infrastrukturalne investicije, a rezultat svega toga jeste da su strane investicije i dalje zaobilazile Srbiju”.
Na pitanje da li će najavljene demonstracije postići cilj, Ćulibrk izjavljuje da jednostavno ne može zamisliti situaciju da se bilo koja sfera izvuče od smanjenja plata. „Sa štrajkovima i demonstracijama se ne može popuniti državna kasa i ne mogu se stvoriti novci potrebni za plate. Ako država ne smanji plate i penzije, moraće da uzme kredit. Ali se mogu razumeti i nezadovoljnici kada budu videli da se plate i penzije radnika smanjuju dok se na drugim poljima isplaćuju nepotrebno velike pare. Pored smanjivanja plata je trebalo smanjiti i sve druge nepotrebne izdatke”, naglašava Ćulibrk.
Na pitanje koliko bi para za budžet značila uspešna borba protiv crne privrede, analitičar odgovara da prema procenama, trećina GDP-a se ostvaruje u crnoj privredi. Ako se uzme u obzir da je PDV 15 posto, lako je izračunati da bi usmeravanjem u legalne tokove država dobila 1.5 milijardu evra, što bi bilo od izuzetne važnosti za budžet. „Srbija u proteklih nekoliko godina ništa nije učinila da poveća svoje prihode. Povećala je PDV i neke poreze, ali su se prihodi države sporije povećavali nego ranije, a crna privreda je sve više uzimala maha. Bez reforme poreskog sistema i bez povećanja naplate poreza država neće moći da izađe na kraj sa crnom privredom. Borba protiv ilegalne privrede ne može da znači samo da će kontrolori juriti prodavce na buvljacima. Mora se takođe rasvetliti kada je i kako roba na crno ušla u državu”.
Delegacija MMF-a će verovatno u ponedeljak stići u Srbiju. „Ubeđen sam da nećemo sklopiti nikakav ugovor sa MMF-om dok se ne usvoji budžet za sledeću godinu. Delegacija dolazi da se upozna sa trenutnom privrednom situacijom i da sazna kako se priprema budžet. Ubeđen sam da će MMF i dalje zahtevati značajno smanjenje državnog duga”.
Na komentar da je Mađarska pre nekoliko godina okrenula leđa MMF-u, analitičar odgovara da se ne mogu uporediti ove dve države. „Srbija je od 2008. godine sada treći put pala u privrednu krizu. GDP je drastično smanjen u odnosu na vreme pre šest godina. Srpska privreda nije reformisana, veliki broj preduzeća čeka na privatizaciju i mnogo je neuspešnih privatizacija još uvek u državnoj svojini. Srbija zbog svega toga jednostavno ne može okrenuti leđa MMF-u”.
Pogledaj vesti o: Štrajk
.jpg)
