Izvor: Politika, 17.Jun.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema para za veće plate i penzije
Manji minus u budžetu odličan je rezultat, ali loše je što strukturne reforme nisu započete, ocenjuju u Fiskalnom savetu
Nema ekonomskog osnova za povećanje plata i penzija, jer bi njihovim vraćanjem na prethodni nivo, manjak u državnoj kasi ponovo dostigao prošlogodišnji nivo, čime bi se poništile sve ostvarene uštede. Ovim rečima je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na konferenciji za novinare komentarisao aktuelne trendove u budžetu. Kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa premijerom Aleksandrom Vučićem na tu temu članovi Fiskalnog saveta uopšte nisu razgovarali, niti su se tim povodom sastajali, ali da je stav Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) po tom pitanju jasan.
– Prilikom prve revizije aranžmana Zuzana Murgasova, šefica misije, rekla je da povećanje ličnih primanja nije moguće dok se udeo plata u bruto domaćem proizvodu (BDP-u), odnosno svemu što građani i privreda stvore za godinu dana, ne smanji na sedam, a penzija na 11 odsto BDP-a. Kako sada stvari stoje to neće moći da se ostvari pre 2017. ili čak 2018. godine. Prema tome, odgovor iz MMF-a tada je nedvosmisleno bio „ne” – kazao je Petrović i dodao da čak i skromno povećanje plata i penzija od jedan odsto ne bi imalo nikakvog smisla.
Zašto su čak i skromne povišice sada bez osnova možda najbolje govori podatak o izdacima za kamate. Ovi rashodi dostigli su 140 milijardi dinara. Planirani izdaci za javne investicije su manji (122 milijarde), a nekim drugim vitalnim funkcijama poput, policije, zdravstva i obrazovanja da i ne govorimo. Problem je što će se rashodi za kamate iz godine u godinu povećavati za 0,5 odsto BDP-a. Toliko su godišnji izdaci za nauku i tehnologiju, na primer.
– Čak i kada bismo ostali u mestu, odnosno da minus u kasi zadržimo na sadašnjem nivou, potrebno je da nađemo dodatne uštede u iznosu u kom su godišnji troškovi rasta kamata. A plan je da se manjak u kasi dodatno smanji u narednim godinama – kaže Petrović.
Pri tom, do 2017. godine, izdaci za kamate u budžetu dostići će četiri odsto BDP-a. Toliko sada izdvaja Grčka, na primer.
Prema oceni Saveta, deficit će do kraja godine biti oko pet odsto, što je niže od plana (5,9), a u odnosu na prošlu godinu predstavlja smanjenje od oko 1,5 odsto. Kraj 2014. godine Srbija je dočekala sa minusom u kasi od 6,6 odsto. Postoji mogućnost da deficit bude i manji od pet odsto, ukoliko se javne investicije ne realizuju u punom obimu ili se na završi proces restrukturiranja. Petrović, međutim, smatra da takve uštede ne bi bile dobre, jer su javne investicije u prva četiri meseca već bile manje od plana za trećinu. Ako se tim tempom nastavi do kraja godine, Petrović smatra da bi uštede u budžetu po osnovu javnih investicija bile jedan odsto BDP-a.
– To bi bilo veoma loše, jer je infrastruktura u Srbiji slaba, a ulaganje u javne investicije jedina je poluga kojom može da se podstakne privredni rast. Dakle, bez obzira na konačan rezultat, stvarne i trajne uštede su one koje bi deficit spustile na pet odsto u ovoj godini – rekao je Petrović.
Niži nivo manjka u kasi za njega je „odličan rezultat”, ali ono što je druga strana medalje i što je loše je što strukturne reforme još nisu započete, a one su presudne za ozdravljenje javnih finansija. Iako se rešavanjem preduzeća u državnom vlasništvu ne bi ostvarile velike uštede, nerešavanjem tog problema indirektno bi se veliki troškovi prevalili na budžet. Na primer, prošle godine indirektni trošak koji je pao na leđa poreskih obveznika bio je oko milijardu evra (tri odsto BDP-a), a sada je oko 700 miliona evra (oko dva odsto).
Fiskalni savet i dalje ostaje pri svojoj ranijoj prognozi da privrednog rasta ove godine neće biti i da će ekonomska aktivnost biti u padu od 0,5 odsto.
Kada je o otpuštanjima reč, u ovoj instituciji smatraju da je dobro što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave napravilo plan, ali se dalje od toga nije mrdnulo. Pitanje je sada kako će resorna ministarstva sprovoditi to u praksi. Potrebno da se ove godine realizuje najava vlade o otpuštanju devet hiljada zaposlenih, ali i da se sa otpuštanjem nastavi i sledeće godine.
– Ako ne bi bilo otpuštanja u ovoj godini, onda bi u 2016. fond plata, umesto pet, trebalo smanjiti 10 odsto – poručio je Petrović.
Tu otpuštanjima nije kraj. U Fiskalnom savetu ocenjuju da u EPS-u ima oko 10.000 viška, a u „Železnicama Srbije” trećina radnika (oko šest, sedam hiljada).
Na pitanje novinara da prokomentarišu to što u ukupnom poskupljenju struje od 12 odsto akcize učestvuju sa 7,5, a direktno poskupljenje iznosi 4,5 odsto, Nikola Altiparmakov je rekao:
– Da je sav novac od poskupljenja otišao EPS-u to bi bilo isto kao da sipamo vodu u praznu kofu, jer je kompanija nereformisana.
U Fiskalnom savetu ocenjuju da je dobro to što je vlada usvojila Plan finansijskog restrukturiranja EPS-a, kao i transformacije Poreske uprave i da veruju da će na osnovu toga Bord direktora MMF-a krajem juna Srbiji odobriti prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti.
