Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2011, 16:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema novca za dodatno povećavanje plata i penzija

BEOGRAD -

Prihodi budžeta Srbije u prvom tromesečju ove godine nisu iznadprosečni i ne daju prostor za dodatno povećanje rashoda, navedeno je u analizi fiskalnih i makroekonomskih kretanja, koju je izradio Fiskalni savet.

Veći nominalni prihodi države u prvom kvartalu 2011. godine stvaraju iluzije da država raspolaže većim sredstvima od planiranih, koja bi mogla upotrebiti za dodatne rashode, kao što je jednokratno ili trajno povećanje plata i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << penzija, u odnosu na dinamiku koja je određena fiskalnim pravilima.

Inflacija je samo podigla nominalnu vrednost državnih prihoda, ali i rashoda, navedeno je u izveštaju, koji savet radi kvartalno i prosleđuje skupštinskom Odboru za finansije i Vladi Srbije.

Kako je ukazano, budžet Republike beleži visok deficit i kretanja u prvom kvartalu ukazuju na mogućnost da vrednost deficita od oko 120 milijardi dinara, predviđena za ovu godinu, bude probijena.

Presudno za održavanje deficita unutar ciljanog iznosa jeste da se izdaci za subvencije zadrže na nivou određenim u budžetu. One su, naime, snažno skočile u prvom kvartalu, i moguće je da se radi o jednokratnom povećanju.

Ipak, postoji rizik da se budžetirana sredstva za subvencije potroše pre kraja godine, te da se tada izvrši pritisak za njihovo povećanje. Na veći deficit u prvom kvartalu je uticao i jednokratan, vanredni rashod - isplata vezana za vojni satelit, koji se neće ponoviti u sledećim kvartalima, navedeno je u izveštaju.

Javni dug iznosi oko 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ako se budu poštovala fiskalna pravila verovatno će se stabilizovati ispod dozvoljene granice od 45 odsto.

Kako je navedeno, iako će Srbija beležiti fiskalni deficit sledećih pet godina i po tom osnovu se zaduživati, ipak relativan odnos duga i BDP-a može se stabilizovati pod uslovom da se deficit smanjuje i da privreda obezbedi solidan rast.

Preliminarne projekcije rasta BDP-a za ovu i sledeću godinu su tri, odnosno četiri odsto. Uz taj rast, poštovanje fiskalnih pravila u pogledu deficita za 2011. i 2012 od 4,1, odnosno 3,2 odsto BDP-a, omogućilo bi željeno stabilizovanje odnosa javnog duga i BDP-a.

S druge strane, nepoštovanje pravila u pogledu deficita lako bi moglo dovesti do rasta javnog duga u odnosu na BDP preko dozvoljene granice, a time i do moguće krize duga.

Na osnovu fiskalnih pravila, Savet procenjuje da ciljni fiskalni deficit u 2012. godini treba da bude najviše 3,2 odsto BDP-a, te sa tim iznosom treba otpočeti pripremu budžeta za 2012.

S obzirom na to da je u toku postupak pripreme budžeta za 2012, gde je prvi korak izrada Izveštaja o fiskalnoj strategiji, važan parametar za njegovu izradu je ciljni deficit konsolidovanog budžeta za sledeću godinu.

Prema zakonu, ciljni deficit u 2012. se određuje na osnovu ostvarenog deficita u 2011. i očekivanog rasta BDP-a u 2012.

Ako se ove godine ostvari cilj, odnosno deficit od 4,1 odsto BDP-a i ako rast privrede iduće godine bude, kao što se predviđa četiri odsto, onda se kao ciljni deficit u 2012. dobija 3,2 odsto BDP-a.

Usled više inflacije od planirane u 2011. godini, ukupni rashodi za plate i penzije biće veći za oko 15 milijardi dinara od planiranih rashoda, dok će ostali izdaci za socijalnu zaštitu i transferi biti uvećani za oko tri milijarde u odnosu na planirane rashode.

Povećane osnovice za obračun plata iz budžeta

Neto osnovica za obračun plata državnih službenika i nameštenika povećana je na 17.270 dinara, a primenjivaće se počev od zarada za april, objavljeno je u najnovijem "Službenom glasniku".

Veće plate u maju primiće i sudije, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca čija je osnovica za obračun zarada povećana na 30.130 dinara.

Nove osnovice za obračun plata koje se isplaćuju iz budžeta veće su za 5,5 odsto, koliko je utvrđeno Zakonom o budžetu za 2011. godinu. U tom iznosu biće povećane i aprilske penzije.

Povišica plata budžetskih korisnika i penzija obračunate su u iznosu tromesečne inflacije. Naredna povišica uslediće u oktobru i to i iznosu šestomesečne inflacije uvećane za polovinu rasta bruto društvenog proizvoda.

Prosečna plata u Srbiji u martu 35.777 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji u martu bila je 35.777 dinara i u odnosu na februar, nominalno je veća za 0,7 odsto, a realno manja za 1,9 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U odnosu na isti mesec prošle godine, prosečna neto zarada u martu, nominalno je veća za 6,8 odsto, a realno je manja za 6,4 odsto.

Prosečna neto zarada isplaćena u periodu januar - mart 2011. godine, u odnosu na isti period lane, nominalno je veća za 10 odsto, a realno je manja za 2,4 odsto.

Prosečna zarada sa porezima i doprinosima u martu iznosila je 49.633 dinara i nominalno je veća za 0,5 odsto, a realno je manja za dva odsto u odnosu na februar.

U odnosu na isti mesec lane, prosečna bruto zarada u martu nominalno je veća za 6,8 odsto, a realno je manja za 6,4 odsto.

Prosečna bruto zarada isplaćena u periodu januar - mart 2011. godine, nominalno je veća za 10,1 odsto, a realno je manja za 2,3 odsto, u odnosu na isti period prošle godine.

Najveće zarade na Novom Beogradu, najmanje u Merošini

Najviše prosečne zarade u martu u Srbiji imali su zaposleni na Novom Beogradu - 56.295 dinara, a najniže zarade zaposleni u Merošini - 16.886 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Opštine sa najvišim platama, pored Novog Beograda, su i Kostolac sa 55.863 dinara, Lazarevac - 51.538 dinara, Lajkovac - 50.115 dinara i beogradska opština Vračar - 49.406 dinara.

Među opštinama sa najnižim platama, osim Merošine, su i Bela Palanka sa 18.583 dinara, Golubac - 20.900 dinara, Trgovište - 21.482 dinara i Doljevac - 21.539 dinara.

Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u eksploataciji sirove nafte i gasa - 99.021 dinar, a najmanje zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji - 10.689 dinara.

U vrhu po visini plate su i zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu sa 97.431 dinar, zatim zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte - 93.208 dinara, zaposleni u upravljačkim delatnostima i savetovanju - 86.241 dinar i zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda - 82.296 dinara.

Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u preradi drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja - 18.191 dinar, zaposleni u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića - 18.858 dinara, zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta - 18.934 dinara i zaposleni u zaštitnim i istražnim delatnostima - 19.853 dinara.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...