Izvor: Politika, 10.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše penzije pet puta manje od grčkih
Dok se Grčka zbog sukoba sa EU „balkanizuje”, njeni susedi su ideološki sve bliži Briselu
„Bivša evropska republika Grčka”. Ovaj naslov koji je osvanuo pre nekoliko dana na naslovnoj strani slovenačkog lista „Finanse” s jasnom je aluzijom na Bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju, kako je Evropljani zovu i mogući ponovni povratak Grčke na Balkan.
Bez obzira na to, da li će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Grčka ostati ili otići iz evrozone, Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da će standard grčkih građana na kratak i srednji rok i dalje padati, bez obzira na ishod tekućih pregovora sa kreditorima. Kako kaže, na delu imamo svojevrstan paradoks – Grčka, koja se konfrontirala politici Evropske unije, polako se „balkanizuje”, dok njeni balkanski susedi primenjujući mere štednje, ideološki i u praksi pripadaju EU, iako sve zemlje nisu njene članice.
Balkanski susedi Grčke su poslednjih nekoliko godina primenjivali svoje specifične verzije mera stezanja kaiša, što je na liniji onoga što zastupa zvanični Brisel, kojim dominira Nemačka, smatra naš sagovornik. Ključni problem Grčke, prema njegovoj oceni, nije u servisiranju duga, nego u tome što je budžet neuravnotežen, robni izvoz slab, a naplata poreza skandalozno loša...
– Dogovor sa kreditorima, zapravo omogućava grčkim vlastima, zvale se one Siriza ili ne, da u relativno uređenom finansijskom okruženju pokušaju da isprave te manjkavosti i stvore uslove za rast. Oni su imali izvesnu stabilizaciju i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prošle godine, ali su se stvari bitno promenile od tada. Izlazak iz evrozone će možda omogućiti Sirizi da vodi politiku koju zapravo želi, a reč je boljoj raspodeli nacionalnog bogatstva. Ali će to značiti i nemoguće uslove zaduživanja u inostranstvu, a u praksi „čišćenje” depozita u bankama i jaku devalvaciju neke nove valute – kaže Igrutinović i dodaje da bi očekivani pad standarda Grke približio svojim balkanskim susedima, koji imaju dva do tri puta manje plate i tri, do četiri puta manje penzije, ali i veću stabilnost finansija i izbalansiranost javnih troškova.
Ako se već hipotetički priča o izlasku Grka iz EU, kakvo će je to „staro društvo” na Balkanu sačekati i gde je region kada je o ekonomskim pokazateljima reč. Kad se pogledaju regionalne tabele sa makroekonomskim podacima uočavaju se dve bitne razlike. Prva je da su plate i penzije u Grčkoj znatno veće nego u zemljama regiona koje nisu članice EU. Primera radi, prosečna plata u Grčkoj na kraju 2014. godine iznosila je 817 evra. Prosečna plata u Srbiji prošle godine bila je 379 evra, što je više nego upola manje. Kada je o penzijama reč, ta razlika je još veća. Prosečne penzije u Grčkoj su veće od prosečnih plata i na kraju prošle godine iznosile su 960 evra. U Srbiji je prosečna penzija lane bila oko 200 evra (23.553 dinara), što je pet puta manje od prosečne penzije grčkih penzionera.
I udeo penzija u BDP-u Grčke je značajno veći nego u Srbiji (17,5 odsto). Srbija je morala da primeni oštre mere štednje, jer joj je udeo penzija u BDP prešao 13 odsto, što se smatra veoma velikim troškom.
Sa druge, strane, kad se uporede nivoi javnog duga jasno je kako je Grčka servisirala ovako dobar standard svojih građana. Ukupna državna dugovanja Grčke dostižu čak 180 odsto BDP-a, dok je javni dug Srbije 72,7 odsto BDP-a. Prevedeno u pare, Grci duguju 323 milijarde, što je čak trinaest puta više od našeg javnog duga (24 milijarde evra). Ipak, sa tolikim nivoom zaduženosti rashodi za kamate u grčkom i srpskom BDP-u gotovo da su se približili. Izdaci za kamate iznose pet odsto BDP-a, dok su u Srbiji 4,5 odsto. Grci pre svega na tome treba da zahvale kreditorima sa kojima su ovih dana u žestokom klinču. Jer kada je 2012. godine otpisan dobar deo grčkog duga kamate su smanjene, a rok otplate duga produžen.
Prema rečima Gorana Nikolića iz Instituta za evropske studije,
Srbija i Grčka su pre 100 godina, po nivou prosečnog dohotka, bile blizu.
– I taj odnos se nije menjao sve do šezdesetih godina prošlog veka. Od tada, posebno od osamdesetih godina, kreće strahovit uspon Grčke. U istoriji svetske civilizacije malo je primera zemalja koje su za tri decenije ostvarile takav napredak u pogledu životnog standarda. Za relativno kratko vreme Grčka je izašla iz siromaštva – kaže Nikolić i takođe prognozira dalji pad standarda u ovoj zemlji.
