Izvor: Politika, 19.Jul.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: odmrzavanje plata i penzija bilo bi kontraproduktivno
Eventualno povećanje stimulisalo bi inflaciju i uvoz, povećalo minus u državnoj kasi, poništilo efekte fiskalne odgovornosti – kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a
Delimo zabrinutost potpredsednika vlade Mlađana Dinkića zbog visokog nivoa nezaposlenosti u Srbiji, ali vidimo najmanje tri razloga zbog čega njegov najnoviji predlog o odmrzavanju plata i penzija nije dobar, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Politiku” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu. Verujemo da je visoku stopu nezaposlenosti bilo bolje rešiti na drugi način nego podizanjem plata u javnom sektoru i to onima čija su radna mesta relativno sigurna i penzionerima koji uopšte nisu na tržištu rada, dodaje on.
– Prvo, verujemo da veće plate u javnom sektoru i penzije kroz veću potrošnju, uglavnom stimulišu inflaciju i uvoz, a pozitivan efekat na proizvodnju i samim tim zapošljavanje će biti relativno mali.
Drugo, potencijalno odmrzavanje bi možda i poništilo sprovođenje reforme dogovorenih ključnih javnih rashoda u oblasti penzija i fiskalne odgovornosti. Smatramo da postoji rizik za dalje povećanje već visokog fiskalnog deficita. Veće plate u javnom sektoru i penzije će stoga morati da se finansiraju kroz značajno povećanje poreza, verovatno kroz povećanje PDV-a – kazao je Lisovolik i dodao da će tokom sledećih nekoliko nedelja MMF detaljno razraditi sve moguće opcije.
„Sve u svemu, rano odmrzavanje plata i penzija vidimo kao kontraproduktivnu meru”, zaključuje Lisovolik.
Inače, sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da se plate i penzije povećaju dogodine i to po formuli: stopa inflacije plus polovina prošlogodišnjeg realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana.
Šta to konkretno znači i kolikom povećanju građani i penzioneri mogu da se nadaju dogodine?
Ako se zna da je Međunarodni monetarni fond (MMF) za ovu godinu snizio projekciju rasta za Srbiju sa dva na 1,5 odsto, a planirana inflacija u 2011. godini iznosi pet odsto, onda to znači da bi povećanje plata i penzija sledeće godine moglo da iznosi oko šest odsto (pet plus 0,75).
Da para za eventualno povećanje još u toku ove godine nema, svedoče i brojke u budžetu. U prvih šest meseci minus u državnoj kasi dostigao je 54 milijarde dinara, što je malo više od planiranog polugodišnjeg deficita. Kako objašnjava Miroslav Zdravković, urednik sajta „Ekonomija.org” slobodno može da se kaže da je budžetski deficit u planiranim okvirima, jer su u letnjim mesecima prihodi obično veći od rashoda, pa će se to vrlo brzo nadoknaditi. Inače, prilikom poslednje posete MMF-a budžetski minus je povećan sa četiri na 4,75 odsto, jer su poreski prihodi u prvih nekoliko meseci ove godine utanjili. Međutim, u poslednje vreme, prinosi od poreza na dodatu vrednost su povećani, pa stručnjaci očekuju da može da se dogodi da minus čak bude manji od planiranog.
– Ukoliko se to i desi, bolje je smanjiti zaduživanja države – sugeriše Miroslav Zdravković.
Isto to predložili su i stručnjaci MMF-a prilikom poslednje posete Srbiji.
Da je predlog Mlađana Dinkića problematičan smatra i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Prema njegovim rečima, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.
– Samo što smo se sa MMF-om dogovorili kakva će politika plata i penzija biti do kraja godine, sada tražimo da se to promeni. To je neozbiljno. Sa druge strane, predlog je bilansno neodrživ, jer sredstva za to u državnoj kasi nema. Nije ni moralno da sadašnje podsticanje tražnje u budućnosti poreskim prihodima finansiraju građani Srbije. Jer da bismo pokrili minus od 4,75 odsto, država mora da se zaduži za 1,5 milijardi evra. Ako bi još došlo do povećanja plata i penzija onda bi to značilo da ćemo morati da se zadužimo još više. Jedno je kad se zajam uzme za izgradnju puteva ili mostova, a potpuno druga stvar kad se kreditom povećavaju plate i penzije – smatra Milojko Arsić i dodaje da sve to zna i premijer Cvetković.
Predlog ministra Dinkić pokazuje i nejedinstvo u vladi, jer u trenutku kad se govori o neophodnosti donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti i smanjenju deficita u budžetu za 0,75 odsto godišnje, nije dobro da potpredsednik vlade javno govori kako nije važno koliki će taj minus biti, dodaje naš sagovornik.
– Dinkić navodi da je važniji oporavak tražnje od smanjenja deficita. Ali diskutabilno je i da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje, a samim tim na ekonomski oporavak. To pravilo važi u Americi, ali u maloj zemlji kao što je Srbija to bi samo dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit. Pre mislim da bi tim novcem građani kupovali robu iz uvoza nego domaću robu – uveren je Arsić.
U trenutku kada se u Srbiji priča o novom modelu rasta i podsticanju izvoza, profesor Arsić se boji da bi eventualno odmrzavanje značilo povratak staroj praksi da trošimo nezarađeno.
On podseća da iako dug države iznosi oko 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što za godinu dana proizvedemo, ukupan dug približava se sumi od 80 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da ne bi bilo dobro da se u Srbiji odigra grčki scenario, jer nama nema ko da pomogne. Daleko smo od članstva u Evropskoj uniji, a i ne bismo smeli da dozvolimo da međunarodna zajednica dobije još jedan razlog da nas ucenjuje, a to je prezaduženost.
----------------------------------------------------
Podgrevanje nerealnih želja
U budžetu nema sredstava za odmrzavanje plata i penzija, a eventualno povećanje koje predlaže ministar Mlađan Dinkić dodatno bi produbilo minus u državnoj kasi, smatra Ivan Nikolić saradnik Ekonomskog instituta.
– Poslednjih meseci teško se finansira deficit koji je MMF proširio sa četiri na 4,75. To je samo podgrevanje nerealnih očekivanja jer ne može se trošiti nešto čega nema. Time bi se uvećala potrošnja, ali ne i proizvodnja, došlo bi do veće inflacije i većeg pritiska na kurs. Za politiku ministra Dinkića karakteristična je euforičnost i približavanje biračima. Ovim stavom ministar želi da podigne rejting koji nije na nivou na kojem bi on želeo da bude – zaključio je Nikolić.
----------------------------------------------------
Penzionerima veći bonus
Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade, predložiće da penzioneri sa najnižim primanjima dobiju još dodatnih dve, tri hiljade dinara pomoći, saznaje „Politika” nezvanično.
Od raspoloživih dve milijarde dinara, koliko je dogovoreno sa MMF-om, na pomoć od 5.000 dinara moći će da računaju najstariji sugrađani čija penzija ne prelazi 15.000 dinara. To znači da će oko 400.000 penzionera moći da se nada da će u septembru dobiti nešto teži mesečni ček. Pri tom će oni sa najnižim penzijama dobiti i dve, tri hiljade dinara više. Na pitanje odakle sredstva i da li to znači da će nekome morati da se oduzme da bi se najstarijima dalo više naš izvor odgovara:
– Nikome neće ništa biti oduzeto. U postojećem budžetu već postoje neiskorišćena sredstva namenjena za socijalna davanja, tako da podela te pomoći neće povećati minus u državnoj kasi, niti će podrazumevati rebalans budžeta, odnosno prekrajanje prihoda i rashoda.
A. Nikolić
objavljeno: 20.07.2010.
