Izvor: B92, 20.Jul.2010, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Ne odmrzavati plate i penzije
Beograd -- Plate i penzije treba da ostanu zamrznute do aprila 2011., kao što je predviđeno aranžmanom, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.
Preuranjeno odmrzavanje plata i penzija bi povećalo budžetski deficit ukoliko se ne bi povećali porezi, na šta Vlada nije spremna, ocenio je Lisovolik.
Međunarodni monetarni fond za sada ne može podržati predlog ministra Dinkića da se do kraja ove godine odmrznu plate u javnom sektoru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i penzije.
"Ne vidimo prostor za veći budžetski deficit da bi se odmrznule plate u javnom sektoru i penzije", ukazao je Lisovolik.
"Ako vlada želi da poveća plate i penzije, mora to da finansira iz nekog izvora. Jedini način da se to finansira je povećanje poreza, a pošto je vlada odlučila da ne podiže poreze, tu vidimo problem", rekao je on.
Komentarišući izjavu ministra ekonomije Mladjana Dinkića da bi odmrzavanje plata i penzija podstaklo domaću tražnju, Lisovolik je istakao da to nije produktivna ideja, jer bi se time uticalo na povećanje inflacije, a ne toliko na ekonomski rast i povećanje zaposlenosti.
„Prvo, verujemo da će veće plate u javnom sektoru i penzije kroz veću potrošnju stimulisati inflaciju i uvoz, dok će pozitivni efekti na proizvodnju i time na zaposlenost čak biti mali", dodaje on.
Lisovolik je napomenuo da bi izdatke za penzije, prema zakonu o fiskalnoj odgovornosti, koji je u pripremi, trebalo smanjiti do 2015. godine sa 13 na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok bi izdvajanja za plate trebalo smanjiti sa 10 na osam odsto BDP-a.
On je podsetio da će misija MMF-a prilikom sledeće revizije aranžmana razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije o svim tim pitanjima ističući da, za sada, odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija "nije predlog sa kojim možemo da se složimo".
Inače, sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da se plate i penzije povećaju dogodine i to po formuli - stopa inflacije plus polovina prošlogodišnjeg realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana. Ako se zna da je Međunarodni monetarni fond (MMF) za ovu godinu snizio projekciju rasta za Srbiju sa dva na 1,5 odsto, a planirana inflacija u 2011. godini iznosi pet odsto, onda to znači da bi povećanje plata i penzija sledeće godine moglo da iznosi oko šest odsto.
Potencijalno odmrzavanje bi, prema tvrdnji Lisovolika, u velikoj meri zakomplikovalo, i možda poništilo sprovođenje mukotrpno dogovorenih ključnih reformi javnog sektora u oblasti penzija i fiskalne odgovornosti.
„Takođe, smatramo da nema prostora za dalje povećanje već visokog fiskalnog deficita za 2010. i 2011. godinu samo da bi se dodatno trošilo na plate u javnom sektoru i penzije", zaključuje Lisovolik i dodaje da bi se u tom slučaju te više plate u javnom sektoru morale finansirati kroz značajnije povećanje poreza, verovatno preko povećanja PDV.
Iako su, kako ističe Lisovolik, predstavnici MMF-a bili spremni da pregovaraju ove alternativne opcije, to bi bilo u suprotnosti sa deklarisanom fiskalnom strategijom koju je predlagao baš ministar Dinkić da se prilagodjavanje sprovede kroz ograničenje potrošnje.
„Tokom nekoliko narednih nedelja, planiramo da izađemo sa još detalja ovih tačaka, a koje bi mogle biti dodatno razmotrene tokom predstojeće Misije", otkriva Lisovolik.
Predstavnici Fonda, prema tvrdnjama njenog predstavnika u Srbiji, dele zabrinutost ministra Dinkića zbog visokog nivoa nezaposlenosti u Srbiji.
„U isto vreme, verujemo da je najbolji način za rešavanje problema visoke nezaposlenosti drugačiji od podizanja plata za ljude u javnom sektoru koji imaju relativno sigurna radna mesta i podizanjem penzija za ljude koji uopše nisu na tržištu rada", zaključuje Lisovolik.
Ne zaduživati se zbog plata i penzija
Ekonomisti upozoravaju zaposlene u javnom sektoru i penzionere da se ne nadaju odmrzavanju plata i penzija do kraja godine, iako je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, najavio da će upravo to tražiti od MMF-a sledećeg meseca. Za to, kako smatraju, u državnom budžetu jednostavno nema novca.
Oprez zbog „grčkog scenarija"
Arsić podseća da iako dug države iznosi oko 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što za godinu dana proizvedemo, ukupan dug približava se sumi od 80 odsto BDP-a. Stručnjaci ističu da ne bi bilo dobro da se u Srbiji odigra grčki scenario, jer nama nema ko da pomogne. Daleko smo od članstva u Evropskoj uniji, a i ne bismo smeli da dozvolimo da međunarodna zajednica dobije još jedan razlog da nas ucenjuje, a to je prezaduženost.
Da para za eventualno povećanje još u toku ove godine nema, svedoče i brojke u budžetu. U prvih šest meseci minus u državnoj kasi dostigao je 54 milijarde dinara, što je malo više od planiranog polugodišnjeg deficita.
Kako objašnjava Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, slobodno može da se kaže da je budžetski deficit u planiranim okvirima, jer su u letnjim mesecima prihodi obično veći od rashoda, pa će se to vrlo brzo nadoknaditi.
Inače, prilikom poslednje posete MMF-a budžetski minus je povećan sa četiri na 4,75 odsto, jer su poreski prihodi u prvih nekoliko meseci ove godine utanjili. Međutim, u poslednje vreme, prinosi od poreza na dodatu vrednost su povećani, pa stručnjaci očekuju da može da se dogodi da minus čak bude manji od planiranog.
Da je predlog Mlađana Dinkića problematičan smatra i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Prema njegovim rečima, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.
„Samo što smo se sa MMF-om dogovorili kakva će politika plata i penzija biti do kraja godine, sada tražimo da se to promeni. To je neozbiljno. Sa druge strane, predlog je bilansno neodrživ, jer sredstva za to u državnoj kasi nema. Nije ni moralno da sadašnje podsticanje tražnje u budućnosti poreskim prihodima finansiraju građani Srbije", kaže on.
Podgrevanje nerealnih želja
U budžetu nema sredstava za odmrzavanje plata i penzija, a eventualno povećanje koje predlaže ministar Mlađan Dinkić dodatno bi produbilo minus u državnoj kasi, smatra Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. On kaže da je „to samo podgrevanje nerealnih očekivanja jer ne može se trošiti nešto čega nema. Time bi se uvećala potrošnja, ali ne i proizvodnja, došlo bi do veće inflacije i većeg pritiska na kurs. Za politiku ministra Dinkića karakteristična je euforičnost i približavanje biračima. Ovim stavom ministar želi da podigne rejting koji nije na nivou na kojem bi on želeo da bude".
Arsić objašnjava da bi „da bismo pokrili minus od 4,75 odsto, država morala da se zaduži za 1,5 milijardi evra. Ako bi još došlo do povećanja plata i penzija onda bi to značilo da ćemo morati da se zadužimo još više. Jedno je kad se zajam uzme za izgradnju puteva ili mostova, a potpuno druga stvar kad se kreditom povećavaju plate i penzije".
Predlog ministra Dinkić pokazuje i nejedinstvo u vladi, jer u trenutku kad se govori o neophodnosti donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti i smanjenju deficita u budžetu za 0,75 odsto godišnje, nije dobro da potpredsednik vlade javno govori kako nije važno koliki će taj minus biti, dodaje on.
„Dinkić navodi da je važniji oporavak tražnje od smanjenja deficita. Ali diskutabilno je i da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje, a samim tim na ekonomski oporavak. To pravilo važi u Americi, ali u maloj zemlji kao što je Srbija to bi samo dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit. Pre mislim da bi tim novcem građani kupovali robu iz uvoza nego domaću robu", uveren je Arsić.
U trenutku kada se u Srbiji priča o novom modelu rasta i podsticanju izvoza, profesor Arsić se boji da bi eventualno odmrzavanje značilo povratak staroj praksi da trošimo nezarađeno.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je "to što političari predlažu predizborna kampanja sa dugim zaletom, koja nema materijalno pokriće i nikome ne može dobro doneti. Za povećanje plata i penzija ne postoji pokriće pa ostaje mogućnost da se zadužimo, ali to ne vodi ničemu".
S njim se slaže i kolega Mlađen Kovačević koji ističe da bi eventualno povećanje plata i penzija moglo da se namakne i prodajom dela akcija Telekoma, odakle se ne bi smelo finansirati odmrzavanje. "Nema opravdanja za povećanje plata i penzija, mada se to neće ni dogoditi. To ministar najbolje zna", ističe Kovačević i dodaje da će Dinkić profitirati od ovakvih obećanja već na sledećim izborima.
On kaže da Dinkić "prećutkuje to da bi se povećanjem tekuće potrošnje povećala kupovina uvoznih roba, što nikako ne bi uticalo na domaću privredu i njen rast. Efekat bi bio odliv deviza i prenošenje duga na buduće generacije".
.jpg)
