Izvor: B92, 25.Avg.2011, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krkobabić: Penzioneri bez brige!
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je da penzioneri ne treba da brinu jer će im penyije siguno biti povečane od 1. oktobra ove godine.
Penzije i plate u javnom sektoru će se povećati za zbir iznosa inflacije u poslednjih šest meseci i polovine rasta BDP iz prethodne godine, dodao je on.Krkobabić, medjutim, nije precizirao koliko će taj procenat iznositi.
Krkobabić kaže i da Vlada nema interes da to povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << penzija umanji administrativnim merama, recimo prikazom manje inflacije od stvarne ili nepoštovanjem fiskalnih pravila, jer će svakako na kraju godine biti vidljivo "da li smo tu nešto sekli makazama".
"Ako se budemo neprirodno odnosili prema procesu koji se inače realno odvija, onda će 1. april iduće godine pokazati taj naš nedostatak. Vise puta sam ponovio, "što ne platite na mostu, platićete na ćupriji", poručio je Krkobabić, uz napomenu da Srbiji nije potreban penzijski sistem, ako on proizvodi socijalne slučajeve.
"Možete vi za trenutak da prikažete da vam je inflacija manja ili veća, ako vam je potreba da statistički to prikažete, a da se to u praksi potpuno drugačije odrazi na stanovništvo, jer vi imate tržište koje nepogrešivo pokazuje stvarno stanje stvari", ocenio je on.
Krkobabić se zalaže i za centralizaciju procesa javnih nabavki, ističući da bi i to dovelo do značajnih ušteda na državnom nivou, a taj ušteđeni novac se iskoristio za projekte kojima bi se podstakao ubrzani razvoj zemlje. "Neki će reći da je to jeres i da je to nešto što verovatno izlazi iz konteksta razmišljanja nekih "modernih" ekonomista. Ali, ja smatram, da javne nabavke treba centralizovati i staviti ih pod strogu kontrolu. One su sada izvor korupcije i neracionalnog trošenja sredstava", upozorio je Krkobabić.
Srbija će naredne godine dobiti između 35.000 i 40.000 novih penzionera za koje će u republičkom budžetu biti potrebno obezbediti novac za isplatu penzija.
Ako se tome doda i redovno povećanja penzionerskih čekova koje sleduje u toj godini, biće potrebno dodatnih između 50 i 60 milijardi dinara, rekao je Krkobabić.
Ove godine za isplatu penzija se izdvaja oko 480 milijardi dinara, a ako penzije u narednoj godini rastu istom dinamikom kao ove, dakle, oko deset odsto godišnje, samo za 'pokrivanje' tog rasta potrebno je 47 milijardi dinara, gruba je računica Krkobabića.
Na pitanje, da li vidi način da se pokriju uvećani izdaci za penzije, pre svega kako povećati broj zaposlenih, potpredsednik Vlade kaže da svakako ima domaćih resursa koji nisu dovoljno iskorišćeni, a 'udruženi' sa sredstvima inostranih ulagača i naše dijaspore, mogu dati rezultate u profitabilnim industrijskim granama.
Prvi korak je, prema rečima Krkobabića, striktna i odgovorna fiskalna politika. Drugo, prema njegovoj oceni, nisu samo veliki projekti, 'generator' zapošljavanja već to mogu biti i mali biznisi u kojima 'utočište' mogu naći različite socijalno ugrožene kategorije stanovništva, grupacije, koja u ovom trenutku broji oko 100.000 ljudi.
Socijalno preduzetništvo, je jedan od modela koji nije dovoljno iskorišćen, a koji Krkobabić predlaže kao vid upošljavanja onih koji su ostali su bez posla u procesu tranzicije, zatim osoba sa invaliditetom i mnogij drugih.
Kontorola uplate doprinosa od strane poslodavaca, takođe je jedna od ključnih kategorija za povećanje prihoda, tvrdi potrpredsednik vlade, i napominje, da sa druge strane, nema mesta zahtevima preduzetnika da doprinosi budu smanjeni.
"Poslodavac, ako ima računa da radi, on će poslovati, a ako nema on će da zatvori firmu. Nisam još video nekog poslodavca da je zadržao firmu i ako na njoj gubi, samo zbog radnika. Da je bilo tako od 2000. godine otkad je počeo proces privatizacije, onda mi ne bismo imali toliki broj nezaposlenih ljudi", kazao je on.
"Doprinos se smanjiti ne može. On je najmanji u Evropi", zaključio je Krkobabić.
Krkobabić je i protiv rešenja da se budžetski novac, naročito u periodu krize, mehanički i nekritički 'razdeljuje' sitnim lokalnim drustveno-političkim zajednicama pa i i opštinama, posebno ako se ima u vidu činjenica da ogromni broj njih nije ni kadrovski, ni tehnički osposobljen za izradu realizaciju ozbiljnih projekata.
"Primera radi, ako vi jednoj maloj opštini, vratite umesto 40 odsto koliko je bilo do sada, 80 odsto poreza, ona će dobiti svega par ili desetak miliona dinara više. Pa će tako, recimo, jedna opština napraviti jedan kilometar lokalnog puta, a susedna opština će se opredeliti da za te iste pare gradi, ne put koji bi se spojio sa ovim putem, nego će napraviti ski stazu ili nešto treće", upozorio je Krkobabić.
"Tako će sredstva biti krajnje neracionalno i nekorisno potrošena bez vidljivih efekata na poboljšanju društveno ekonomskog položaja tih zajednica".
