Izvor: Blic, 28.Okt.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krkobabić: Kriza bi mogla da odloži povećanje penzija
Zahtev PUPS da za iduću godinu penzije budu povećane na nivo od 70 odsto prosečne zarade nemoguće je ispuniti, jer država ne može da namakne dodatnih sto milijardi dinara. U kasi ih nema, niti se očekuje značajnije povećanje prihoda budžeta. Kako je odnos broja zaposlenih i penzionera izrazito nepovoljan, ovakva povišica na penzijskom čeku ne može se pokriti ni sredstvima od doprinosa. Zato bi politička nagodba unutar Vlade najstarijim građanima Srbije sekla granu na kojoj sede: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << te uvećane penzije počele bi da kasne, jer država ne bi mogla da ih servisira redovno.
U Ministarstvu finansija za „Blic” dalje objašnjavaju da se, po važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, penzije usklađuju dva puta godišnje (april i oktobar) sa rastom troškova života. Samo po tom osnovu za 2009. godinu država mora da obezbedi između 25 i 30 milijardi dinara. Potrebno je još 36 milijardi dinara jer su nedavno, kroz rebalans budžeta, od novembra penzije povećane deset procenata. To povećanje takođe ulazi u osnovicu po kojoj se od 1. januara obračunavaju penzionerska primanja; dakle, i to je trajni budžetski izdatak. Sve u svemu, prema sadašnjim zakonskim normama, za iduću godinu iz budžeta mora da bude odvojeno oko 60 milijardi dinara više nego ove godine.
- Ukoliko bi zakon bio promenjen, prema predlogu PUPS, tako da penzije u prvoj polovini iduće godine budu usklađene do visine 65 odsto prosečne zarade, a u drugom polugodištu dostignu 70 odsto prosečne zarade, za ovo bi trebalo obezbediti dodatnih oko 40 milijardi dinara. Prema tome, redovna povećanja penzija po zakonu (indeksiranje u aprilu i oktobru), vanredna povišica ovogodišnjim rebalansom budžeta i dodatno povećanje da bi se dostiglo 70 odsto prosečne zarade zahtevalo bi oko sto milijardi dinara više u odnosu na ovu godinu - objašnjava izvor „Blica” iz Ministarstva finansija.
Nerealno je eventualno očekivanje da država finansira povećanu javnu potrošnju „u uslovima svetske finansijske krize, nerazvijenog domaćeg finansijskog tržišta, niskog kreditnog rejtinga zemlje i opadajućih prihoda od privatizacije”.
- Neodgovorna fiskalna politika, odnosno prihvatanje zahteva za povećanje javne potrošnje koje je nemoguće finansirati, dovelo bi do kašnjenja u izmirenju obaveza - zaključuje naš izvor iz Ministarstva finansija.
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da bi zbog svetske finansijske krize planirano povećanje penzija na 70 odsto prosečne plate moglo da bude prolongirano do kraja 2010. godine.
„Napravili smo projekat da penzije budu 70 odsto prosečne zarade do kraja 2009. godine i to bi bez sumnje bilo tako da nije svetske krize”, kazao je Krkobabić u intervjuu agenciji Beta.
„Pošto ulazimo u nove probleme”, kazao je potpredsednik Vlade, „nećemo da rušimo državu. Moramo taj projekat pomeriti na neko vreme, moguće do kraja 2010. godine.”
Krkobabić je rekao da će se iz budžeta u 2009. godini izdvajati manje za penzije ako se pređe na sistem da penzije u toj godini porastu na 65 odsto prosečne plate, a da se usklađuju isključivo sa rastom zaradu.
On je dodao da je to model koji će biti predložen Vladi na usvajanje nakon što prođe odgovarajuću proceduru.
Krkobabić je rekao da o pitanju rasta prosečnih penzija nije razgovarao sa koalicionim partnerima u Vladi jer, kako je kazao, „nema potrebe da se dogovaramo o dogovorenom”.
Odakle računica bitno različita od one iz Ministarstva finansija? Zagovornici povećanja penzija na 65, pa na 70 odsto prosečne zarade kažu da godišnje iz budžeta, po važećem zakonu, odlazi 450 milijardi dinara, a da, ako se usaglase na 65 odsto, „bile bi potrebne dve milijarde dinara manje nego do sada”! Projekciju opterećenja državne kase za naredne budžetske godine u PUPS nemaju.
Ove razlike u brojevima proizlaze iz različitih uglova posmatranja problema, razjašnjava profesor Jurij Bajec.
- Zabunu pravi vanredno povećanje penzija od 10 odsto koje je dato rebalansom ovogodišnjeg budžeta. Isplaćuje se za novembar i decembar, pa zato od 1. januara 2009. ulazi u osnovicu za obračun penzija. To jeste malo povećanje ako se gleda procentualno, ali predstavlja veliki udar jer država od sada mora da izdvaja 40 milijardi dinara više samo po ovom osnovu. Indeksacija koja se obavlja dva puta godišnje dodatni trošak diže na preko 60 milijardi dinara. Sad se na sve to traži i povećanje penzija na 65 do 70 odsto prosečne plate. Sve to zajedno, ako bi bilo prihvaćeno, značilo bi šok u 2010. godini - kaže Bajec.
Tada se, naime, cela ova priča ponavlja zato što je i visina penzije u 2009. godini osnovica za izračunavanje njene visine u narednoj godini. To je razlog da Krkobabić govori o malom povećanju penzija, a Ministarstvo finansija ogromnom, jer očigledno stvar gledaju iz različitog ugla. Dovođenje penzija na nivo od 70 odsto prosečne plate bio bi težak izdatak za državu u trenutku kad sve vlade na svetu pripremaju odbrambene mere za finansijsku krizu, a jedna od tih mera je skromniji budžet.
- Problem je i u tome što je struktura penzionerske populacije veoma nepovoljna, jer imamo veoma mali broj onih koji uživaju starosnu penziju. Država bi mogla da finansira jedino to da zaposlenima koji su navršili 40 godina staža (35 godina za žene) penzija bude 70 odsto od prosečne plate, jer njih nema mnogo - analizira Bajec.
Ekonomski analitičar Zoran Popov konstatuje da zbog opisanih razlika u Vladi, šta god da bude, ceh ima da plate penzioneri „ni krivi ni dužni, i to zato što je država decenijama ekonomske i političke probleme rešavala slanjem ljudi u penziju.
- Zato sada imamo enorman broj penzionera, oko 1,7 miliona, a biće ih još više zbog mogućnosti otkupa radnog staža. Ne verujem da će biti moguće povećati penzije na 70 odsto od prosečne plate, bio bi to preveliki udar na budžet. Od 2000. godine država je jedino penzioni sistem uskladila sa penzionim sistemom EU, dok su sve druge oblasti javne potrošnje ostale kakve su bile u vreme Josipa Broza: ekstenzivne i neracionalne - kaže Popov. „Čak i da nema svetske finansijske krize, neodrživ bi bio zahtev da penzije odu na 70 odsto prosečne zarade jer bi budžetski deficit bio povećan za 2,7 odsto DBP”, upozorava Džejn Armitidž, direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu. Šteta od ovakvog deficita koji je fiskalno neodrživ, dodaje ona, u ovoj fazi razvoja Srbije bila bi ogromna po makroekonomsku stabilnost i poslovnu klimu. Sada je očiglednije zašto je Diana Dragutinović, ministar finansija, nedavno upozorila članice vladajuće koalicije da neće moći da ispune svako predizborno obećanje.
Zašto država nema novca za najstarije
U Ministarstvu podsećaju na to da je odnos broja zaposlenih i penzionera izrazito nepovoljan (prošle godine 1:1,57), zbog čega je pri postojećoj stopi poreza za PIO prihodima od doprinosa nemoguće finansirati povećanje iznosa na penzionerskom čeku. Manjak bi, u ovoj varijanti, morao da bude pokriven iz budžeta. Osim toga, izvršna vlast ne očekuje da će iduće godine biti značajnijeg povećanja na prihodnoj strani budžeta. Naprotiv: povećava se neoporezivi deo zarade, smanjuju carinske stope na uvoz automobila iz EU, što smanjuje prihode države.
Nikola Papak, savetnik Mlađana Dinkića:
Nova radna mesta povećavaju penzije
- Naš je stav da ovo malo sredstava kojima Srbija raspolaže treba da uložimo u otvaranje novih radnih mesta, koja će obezbediti veće penzije. Ne bi trebalo razmišljati o promeni penzionog zakona dok ne vidimo šta Srbiji donosi srednjoročni efekat svetske finansijske krize. Traženo povećanje penzija bi destabilizovalo budžet, zato oni koji to predlažu neka prvo kažu kome da uzmemo novac, odnosno koju socijalnu grupu ili instituciju da uskratimo za sredstva iz budžeta - poručuje Nikola Papak, savetnik potpredsednika Mlađana Dinkića.
.jpg)
