Izvor: B92, 23.Nov.2010, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako nastaju i nestaju novčanice
Beograd -- Novčanice je neophodno povremeno zameniti novim, jer se i one troše i habaju. Od 120 milijardi dinara koje su u opticaju, NBS u proseku, zameni bar trećinu.
Iz Narodne banke Srbije uveravaju da nisu tačne priče da se štampa i pušta u opticaj gotov novac po "narudžbini" , odnosno da bi se isplatile penzije, sprečili socijalni nemiri, za "balansiranje" kursa dinara i sl.
Procena količine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novčanica u opticaju definiše se svake godine na osnovu dugoročnog praćenja tokova gotovog novca i efekata preduzetih mera kojima treba da se zadovolje potrebe gotovinskog platnog prometa po količini, apoenskoj strukturi i kvalitetu novčanica.
Malo je, međutim, poznato da upotrebni vek novčanica počinje distribucijom iz centralnog trezora NBS u trezore filijala centralne banke u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu, a zatim dalje bankama, menjačima, privrednim subjektima i građanima.
Novčanice koje proizvede generalni direktor Zavoda za izradu novčanica Ljubiša Vuletić, neko vreme stoje u njegovom priručnom trezoru, a potom se presele u NBS, nemaju nikakav monetarni značaj dok ih Trezor NBS ne popiše, evidentira i uvede u opticaj.
NBS gotov novac bankama doznačava tek kada ga plate i sa svog računa prenesu sredstva na račun NBS. Pare se, dakle, kupuju i prodaju, a nominalni iznos gotovog novca, koji se stvara u gotovinskom platnom prometu, ograničen je raspoloživim parama banaka.
NBS, kao neprofitna kuća, nema nikakvog interesa da na tome nešto posebno zarađuje. Ona je, jednostavno, servis bankarskog, finansijskog, ali i ukupnog ekonomskog sistema zemlje. Poslednjeg dana oktobra ove godine u opticaju je bilo novčanica u vrednosti 109,5 milijardi dinara ili 229,6 miliona banknota svih apoena.
Novac, kao i svako sredstvo za upotrebu, ima svoj vek trajanja, koji je kraći nego njegova vrednost. Prosečni vek trajanja novčanica manje nominalne vrednosti je (apoeni od 10, 20, 50, 100 i 200 dinara) do 24 meseca, malo vrednijih od 500 i 1.000 dinara je oko 36 meseci, dok je optimalni vek trajanja banknote od 5.000 dinara nešto duži od tri godine.
Vek trajanja novčanica, koje su gotovo istog kvaliteta i od istog papira proizvedene, zavisi od učestalosti upotrebe u platnom prometu i platežne moći tih apoena.
U strukturi novčane mase M-1 (gotov novac u opticaju plus depozitni) relativno je visoko učešće gotovine. Najviše keša bilo je 2002.godine – 46,6 da bi polako padao sa masovnijom upotrebom bezgotovinskih sredstava plaćanja. Najmanje ga je bilo 2007. godine – 30,9, odsto, a na dan 31. 10. 2010. učešće gotovog novca u novčanoj masi bilo je 37 procenata.
Koeficijent obrta novca različit je za pojedine apoene. Novčanice od 100 do 5.000 dinara obrnu se u toku godine od 2,5 do 3,5 puta, a one manje nominalne vrednosti ispod jedan, što će reći da se samo jednom nađu u Trezoru NBS odakle su i izašle u beli svet.
U takvim okolnostima u nominalnom iznosu i po količini dominantno je učešće novčanica apoena od 1.000 dinara – nominalno 74,3, a količinski 35,46 odsto. Dotle je relativno malo učešće novčanice od 5.000 dinara. U ukupnoj vrednosti svih novčanica petohiljadarka čini 9,61, a po broju banknota svega 0,92 procenata. Ostali apoeni su, posmatrano sa aspekta količine, uglavnom ravnomerno zastupljeni u opticaju.
U opticaju se uglavnom nalazi od 100 do 120 milijardi dinara, odnosno od 210 do 230 miliona komada novčanica. NBS u proseku godišnje zamenjuje oko 30 odsto ili 60 do 70 miliona komada novčanica. Tom broju valja dodati i količinu novčanica za obezbeđenje redovnih potreba gotovinskog platnog prometa, ali i obavezne rezerve u trezorima NBS. Kada se sve sabere, NBS godišnje izradi oko 100 miliona komada novčanica.
Novac je specifična roba i kao takav ima i svoju proizvodnu cenu. U strukturu troškova izrade novčanica ulaze osnovne sirovine i repromaterijal (papir, boje, kinegram...), ali i izdaci za štampanje u ZIN-u.
Cena izrade dinarskih novčanica, uveravaju u Trezoru, na približno je istom nivou kao i u evropskim zemljama sličnih karakteristika – tehnike štampe i zastupljenosti elemenata zaštite od falsifikata, odnosno da li je reč o prvoj štampi ili o dodatnoj izradi novčanica.
Za deset meseci 2010. obrađeno je ukupno 403 miliona komada novčanica. Od tog broja čak 80 odsto je dobrih, a svega petina su novčanice nepodobne za opticaj.
U Trezoru NBS već neko vreme selekciju novčanica ne rade ljudi. Novac je i bukvalno prljava roba. Stručnjaci tvrde da je miris starog novca veoma neprijatan. Zbog toga odvajanje neupotrebljivih novčanica obavlja specijalizovana mašina.
Od njih se „prave” rezanci koji se, potom, briketiraju da bi se smanjila zapremina mase, ali dalje reciklaže nema. Izrezane novčanice se ne spaljuju, jer je boja za kancerogena prilikom sagorevanja. Zbog toga se rezanci od novčanica, pošto su od pamuka, jednostavno prepuštaju truljenju. Postaju – đubre.
