Izvor: Politika, 06.Maj.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini način da narod kaže šta hoće
Milan Žarkov, penzioner: Nadam se da će biti bolje i da će penzije biti veće. – Darko Martinek: Izbori su jedini način da se tačno vidi šta narod hoće. – Tatjana Janić: Strahujem da bi prazan glasački listić mogao da bude zloupotrebljen
Đurđevdan „prvi dan hajdučkog sastanka” i krsna slava mnogih porodica juče je zahvaljujući izborima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na koje se čekalo četiri godine, preinačen u srpski dan „De”.
U toku prepodneva na beogradskim ulicama bilo je manje prolaznika, a oni koji su viđeni uglavnom su sa pozivom za glasanje žurili na biračko mesto.
U OŠ „Ivan Milutinović” u Višnjici izgledalo je kao da su istovremeno držani časovi i skup bivših maturanata. Za gužvu na glasačkom mestu, pojedini su krivili nadležne. „Nisu dobro organizovali glasanje. U delovima gde ima više stanovnika, biračka mesta su manja pa mnoge šalju kod nas na glasanje”, komentarisalo se u dugom redu, na čijem je čelu, za glasačkim kutijama, stajao penzioner Milan Žarkov. Ubacivao je listiće koji su se, iako je pre podne tek odmaklo, dobrano nataložili u zapečaćenim plastičnim kutijama.
– Nadam se da će biti bolje, pravednije i poštenije vreme. I da će penzije biti veće. Jer kad mala primanja povećaju za dva odsto, to je ništa – kazao je Žarkov, koji je radni vek proveo kao zidar, o tome šta očekuje od izbora.
Zoran Janković takođe je u penziji. Njegov životni poziv bilo je novinarstvo. Upitan šta će se desiti u danima posle zatvaranja birališta, analitički uzvraća da su aktuelni izbori: „nikad neizvesniji”.
– Ali uvek treba izaći na biralište – dodaje priznajući da ima u kući apstinenta od izborne trke. Nije, razume se, mislio na svoju ćerku Dunju, koja je sa ocem došla na glasanje i, poput Zorana, smatra da je izlazak važan čak i kad se čini da „nemaš za koga da glasaš”.
Nešto manja gužva bila je na glasačkom mestu u Rakovici, nedaleko od opštinskog zdanja. Na toj drugoj „stanici” ekipe izbornih reportera „Politike” glasala je i porodica Martinek: tridesetosmogodišnji Darko i njegova dve godine mlađa supruga Snežana. Njihova trogodišnja ćerkica Iva bila je „zadužena” za ubacivanje listića. Dok Darko smatra da su izbori „jedini način da se tačno vidi šta narod hoće”, Snežana kaže da se više opredeljivala protiv pojedinih lista nego „za”.
Koji kilometar dalje, na čistini uz Rakovički put nadomak romskog naselja, uveliko su se okretali jaganjci. Utihnuli. Sa njima, „krčkala” se i proslava Đurđevdana, koju je pripremalo desetak Roma svih generacija. Tu je i razglas sa koga se ore „narodnjaci”. Ambijent kakav će do večeri moći da se zatekne i u pojedinim izbornim štabovima.
– Koliko ljudi očekujete kad ovoliko mesa pečete? – pitamo.
– Doći će ih pedesetak – odgovora mlađi čovek, „kolovođa” veselja. – Idu ljudi na glasanje, pa će doći – dodaje.
On je, kaže, glasao. Taman što je rekao da se posle izbora nada najboljem, na proslavu su stigle pridošlice u trošnom „tamiću”. Pozadi, u delu kamiona predviđenom za teret, dovezli su pet gajbi piva. Domaćinova nada, eto, ostvarila se već u toku glasanja.
U suprotnosti sa ovim prizorom, bila je tišina koju je ekipa „Politike” zatekla na Dedinju, elitnom beogradskom naselju čijim se stanovnicima nije žurilo na birališta. U tamošnjoj Mesnoj zajednici „4. juli” nešto pre podneva nije bilo meteža. Među glasačima je bila i Ružica Đinđić. Posle nje, listić je u kutiju ubacila sedamdesetdvogodišnja penzionerka Tatjana Janić, koja ne krije da je bila u dilemi da li da izađe na izbore.
– Odlučila sam da dođem jer smatram da svaki građanin treba da izrazi svoju volju. A i strahujem da bi prazan glasački listić mogao da bude zloupotrebljen – rekla je Janićeva.
Na drugom kraju grada, u Novom Beogradu, gde se privodi kraju izgradnja replike Terazija iz tridesetih godina prošlog veka, dvoje mladenaca nije marilo za izbornu trku. Zoran i Marijana, upravo venčani, obišli su „novobeogradske Terazije” sa najbližim prijateljima. Svadbenu povorku posmatrao je i četrdesetjednogodišnji prolaznik Siniša Labus, slikar bez zaposlenja, sa detencetom na ramenima. Pre toga je bio – zna se gde.
– Otišao sam na biralište jer kad ne glasaš ni za koga, onda nisi ništa. Nisam zaposlen zbog loše politike i vođenja vlasti. Nemam veru da će biti bolje. Ovaj park je, na primer, lep, fantastičan, afirmativan. Trebalo bi da bude više ovakvih stvari, ali u globalu mnogo toga ne funkcioniše – iskren je Labus, koji dodaje da mu je žao što se nije kandidovao za predsednika – Marijan Rističević.
D. Bukvić
objavljeno: 07.05.2012.
