Izvor: RTS, 16.Okt.2010, 09:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplata pomoći penzionerima
Počela isplata jednokratne pomoći od 5.000 dinara penzionerima čija su primanja manja od 30 hiljada dinara. Onima koji penzije primju na kućne adrese isplata od ponedeljka.
Isplata jednokratne pomoći od 5.000 dinara, kako je utvrđeno Zaključkom Vlade Srbije, počela je danas. Čak milion i 400.000 penzionera ima pravo na tu pomoć, jer mesečno prima manje od 30.000 dinara. Za one kojima poštari donose penzije, isplata počinje u ponedeljak.
Penzioneri koji imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i stranu penziju, moraju da dostave potvrdu o tome da njihova ukupna primanja ne premašuju limit za dobijanje pomoći.
Bonus od pet hiljada dinara dolazi prvi put posle dve godine, koliko su penzije zamrznute. Penzioneri najčešće kažu da će novac utrošiti na hranu, na račune, grejanje, ili da vrate dugove.
Čak pola miliona penzionera prima manje od 15.000 dinara mesečno. Prosečna penzija nešto je manja od 22.000 dinara i ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu, a od prosečne plate niža je oko 12.000 dinara. Zato se u kategoriji onih, kojima je pomoć neophodna, našlo gotovo 80 odsto penzionera.
"Druga izuzetno vazna stvar koja se u istoriji fonda nikad nije desila to je da će penzije u 2011. godini biti usklađene tri puta. Prvog dana januara, aprila i prvog oktobra kao i plate zaposlenih u javnom sektoru, na isti način i u istom iznosu", rekao je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić.
Prosečan srpski penzioner ima 68 godina i 16 godina prima penziju. Trenutno na jednog penzionera imamo 1,2 zaposlenih, a stručnjaci kažu da penzijski sistem više nije održiv, kada broj zaposlenih padne na 0,8 odsto.
Zlatne godine za penzionere bile su sedamdesete, kada smo na svakog penzionisanog imali četvoro zaposlenih, a uz penziju primali i regres za godišnji odmor.
"I ono što je posebno zanimljivo u svakom trenutku je fond imao pet penzija rezervnih, dakle u situaciji nekih okolnosti da se ne uplaćuju doprinosi pet meseci, penzioneri bi sigurno dobijali svoje prinadležnosti, samo da podsetim danas tek nešto više od polovine prihoda stigne iz doprinosa ostalo je dotacija države", rekla je urednica sajta Penzijainfo Anđelka Jekić.
Do takvog stanja Fond je stigao preko osamdesetih, kada se iz njega prelivalo za sve veće investicije u zemlji, i devedesetih godina, kada su zbog neisplaćenih i smanjenih penzija nastali takozvani mali i veliki dug, koje je država u ovoj deceniji, osim poslednje rate poljoprivrednicima, vratila.
Sa prosečnih 215 evra, naš penzioner ima jedno od skromnijih primanja u regionu. Od uvođenja evra, 2001. godine, prosečna penzija, od tadašnjih 90 evra, stigla je do rekordnih 240 evra, u godini pre krize.
Pogledaj vesti o: Isplata penzije
