Izvor: Politika, 10.Avg.2014, 11:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hoće li Zakon o radu povećati zaposlenost

Radni vek se produžava, pa će se duže čekati upražnjeno radno mesto, očekuje se lakše zapošljavanje sredovečnih

Kako će novi zakon o radu promeniti sudbinu 773.369 nezaposlenih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i budućnost svake druge mlade osobe u našoj zemlji, koja nema radnu knjižicu?

Predstavnica Unije poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević kaže da se mlade osobe i nakon donošenja novog zakona i radu nalaze u nezavidnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << položaju, jer je zbog izmena zakonskih propisa radni vek produžen, pa oni moraju još duže da čekaju da stariji radnici odu u penziju i eventualno im ostave radno mesto.

– Mnoga deca se i dalje školuju za zanimanja koja se odavno ne nalaze na tržištu rada, a školski sistem je takav da su mnoga znanja neprimenljiva u praksi. Iako se Unija poslodavaca Srbije zalagala da se u novi zakon o radu unese obavezna učenička praksa za sve starije od 16 godina, taj predlog nije ušao u zakon.

S druge strane, novim zakonom o radu uvedeno je lakše zasnivanje i raskidanje radnog odnosa i smanjena je „papirologija” i birokratija oko zapošljavanja – to su stavke koje mogu doprineti lakšem zapošljavanju radnika – ističe Svetlana Budimčević.

Nataša Nikolić, pravnik fondacije Centra za demokratiju koja je do nedavno sprovodila projekat „Crno na belo”, čiji je cilj – smanjenje sive ekonomije, smatra da novi zakon o radu sam po sebi neće dovesti do boljeg zapošljavanja i dodaje: 

– Da bi se smanjila siva ekonomija i suzbio rad na crno, potrebno je povećati zaposlenost, a do toga dolazi usled ekonomskog razvoja zemlje. Sam zakon o radu ne utiče na ekonomski rast i razvoj – on posredno može dovesti do lakšeg zapošljavanja starijih od 50 godina, jer je novim propisima ukinuto uzimanje otpremnine kod svakog poslodavca – smatra naša sagovornica. 

Ona dodaje da procene Republičkog zavoda za statistiku govore da oko 30 odsto radno sposobnog stanovništva, odnosno pola miliona ljudi, radi na crno. U sivoj ekonomiji najviše rade mlađi od 30 koji imaju srednju stručnu spremu i stariji od 50 godina, koji su ostali bez posla, a moraju da prehranjuju porodicu. 

Statistika koja brojevima slika neveselu situaciju na tržištu rada govori da najveći broj nezaposlenih ima samo trogodišnje, odnosno četvorogodišnje obrazovanje – gotovo 400.000 osoba bez radne knjižice ima samo zanatsko obrazovanje.

Ali, na posao čeka i više od 100.000 visoko obrazovanih osoba – među njima je najviše stomatologa opšte stomatologije, profesora opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, istoričara umetnosti, organizatora ekonomskog poslovanja, diplomiranih inženjera metalurgije, profesora defektologije za osobe sa poremećajem u ponašanju, sociologa, politikologa i diplomiranih inženjera prerade i obrade drveta. 

– Kada su u pitanju osobe sa završenom srednjom školom, na posao najduže čekaju rukovaoci mašina i uređaja za preradu polimera, rukovaoci hemijskih uređaja i mašina, tekstilci i kožari, vaspitačice, geolozi, rudari i metalurzi, poljoprivredni tehničari, maturanti gimnazije i ekonomski tehničari. Do posla teško dolaze i ženski frizeri, izrađivači hemijskih proizvoda, hemijsko-tehnološki tehničari, autoelektričari, tehničari visokogradnje, tehničari niskogradnje, arhitektonski tehničar, inokorespodenti, kulturološki tehničari, maturanti gimnazije i nastavnici razredne nastave. U posebno teškom položaju su lica bez osnovne škole i sa završenom osnovnom školom, kojih ima 200.000 na evidenciji – ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i dodaju da prosečno trajanje nezaposlenosti iznosi tri godine i deset meseci.

Do posla najlakše dolaze trgovci – pre svega prodavci, a potom ekonomisti – počev od ekonomskih tehničara do diplomiranih ekonomista. Na posao ne čekaju dugo ni mašinski tehničari – bravari, zavarivači, zdravstveni radnici – medicinske sestre, gerontodomaćice i doktori medicine i farmaceuti, ugostitelji i tekstilci.

Kada su u pitanju osobe sa završenim fakultetom, najtraženiji su IT stručnjaci, lekari specijalisti, farmaceuti, ekonomisti, pravnici, profesori nemačkog i engleskog jezika, profesori matematike, stručnjaci za finansije, računovođe, inženjeri mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama.

U tražena zanimanja spadaju i elektrotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike i radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja.

Katarina Đorđević

objavljeno: 10/08/2014

Nastavak na Politika...

NTV.rs: Stopa nezaposlenosti u Nišu veća od republičkog proseka (VIDEO)