Izvor: Politika, 26.Feb.2012, 02:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li smo mogli da se ne zadužujemo
Šta bi bilo da se Srbija od 2008. godine do danas nije zadužila za dodatnih 5,67 milijardi evra i da li je takav scenario mogao da se izbege?
Podsećanja radi, ova vlada je i formirana na obećanju da će penzije biti povećane za 10 odsto, što je u velikoj meri poguralo državnu potrošnju i kumovalo minusu u kasi za 2009. godinu. Bilo je, ipak, i nekih predizbornih obećanja koja nisu ispunjena. Danas se malo ko seća da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je vlada sa sindikatima potpisala opšti kolektivni ugovor koji je radnicima omogućavao 20 odsto veće plate. Taj sporazum je, međutim , zbog dolaska krize – suspendovan. Da nije, jaz u kasi bi bio daleko veći, ali bi i dugovi bili znatniji. Računice pokazuju da bi, da je Vlada tada poklekla pod pritiskom sindikata – Srbija danas bila u grupi visoko zaduženih zemalja.
Šta se dalje događalo? Pred pritiskom krize, ali i Međunarodnog monetarnog fonda, plate zaposlenih i penzije su, počevši od 2009. godine – zamrznute. MMF je predlagao da se jaz u kasi, koji se pokriva zaduživanjem, smanji povećanjem poreza na dodatu vrednost, ali je ta opcija odbačena. Najviše zbog protivljenja tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića. Kao alternativu naša vlada je ponudila smanjenje državne administracije, što nije dalo obećane rezultate. Uprkos zamrznutom standardu, Srbija je poslednjih nekoliko godina konstantno je imala minus u kasi od oko 1,5 milijardi evra. Plate i penzije ponovo su odmrznute u januaru prošle godine, pošto su dve godine bile na ledu. Svake godine, bez izuzetka, kapitalne investicije, koje su nosilac razvoja privrede, rebalansom budžeta, odnosno ponovnim prekrajanjem državne kase su smanjivane.
Dakle, najveći deo tih para otišao je na finansiranje povišica i održavanje visoke javne potrošnje. Novac je uglavnom otišao u džepove građana Srbije, nečije manje, nečije više. Međutim, sve to nije pomoglo da se standard građana poveća jer, izraženo u evrima, naša prosečna plata je niža nego što je bila. To je možda i najbolji dokaz kako u ekonomiji više nekad može da znači manje.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da smo taj novac uglavnom pojeli. Takođe, što smo se više zaduživali to smo više povećavali potrebu da dospele rate servisiramo novim zaduženjima.
Podsećanja radi, na kraju 2008. godine javni dug bio je ispod 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. Danas je za oko 15 odsto veći.
A. T.
objavljeno: 26.02.2012.
