Izvor: Politika, 01.Okt.2014, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budžetski minus se ne pegla preko noći
Smanjenje plata i penzija treba da bude što manje u što dužem vremenskom roku kako se ne bi zaustavio život, smatra dr Miladin KovačevićVoz koji velikom brzinom ide ka zidu ne može se zaustaviti u mestu, niti kočenjem na jednom točku. Ovim rečima dr Miladin Kovačević, saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) slikovito objašnjava situaciju u kojoj se sada nalazi Srbija, koja zbog rastućih troškova zaduživanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srlja ka bankrotu.
Da bi se krah javnih finansija zaustavio potrebni su vreme i mera. Znatno smanjenje plata i penzija predstavljalo bi u tom prenesenom smislu naglo zaustavljanje u mestu, a ako kresanje ličnih dohodaka ne bi pratila reforma javnih preduzeća, završetak procesa restrukturiranja i smanjenje drugih rashoda, onda bi to bilo kočenje na jednom točku.
– Smanjenje plata i penzija 15 odsto, kako je to predlagao Fiskalni savet, nije sporno sa aspekta računa i potrebne uštede na kraći rok. Smatram da ono treba da bude što minimalnije i što razvučenije. Takođe, da se efekat ovih ušteda od 400 miliona evra, koliko se očekuje od smanjenja plata i penzija, ne bi poništio neophodno je da se istovremeno krene sa reformom javnih preduzeća, završetkom procesa restrukturiranja preduzeća, smanjivanjem subvencija i drugih materijalnih troškova – kaže Kovačević.
Nas je samo saniranje propalih banaka koštalo 700 do 800 miliona evra. Na garancijama koje država izdaje javnim preduzećima koja nisu u stanju da redovno izmiruju svoje obaveze, već to postaje teret poreskih obveznika, ove godine planirano je da se potroši 487 miliona evra. Uz sve to, na razne vrste subvencija troši se više od 700 miliona evra godišnje. Ako se ovi troškovi ne smanje paralelno sa kresanjem plata i penzija, onda je ta mera besmislena, jer će se 400 miliona evra očekivane uštede brzo istopiti, smatra naš sagovornik.
Zašto smanjenje plata i penzija treba da bude što minimalnije, Kovačević objašnjava sledećim rečima:
– Važno je da to nužno i neizbežno smanjenje bude što manje kako bi se smanjili negativni efekti na tražnju i ekonomski rast i kako se dalje ne bi povećavala nejednakost i siromaštvo. Takođe, treba sačekati i efekte ostalih mera, pa ako oni ne daju očekivane uštede, tek onda u tom najlošijem scenariju treba ići na dodatno smanjivanje. Zašto da rezanje plata i penzija bude veće nego što se mora i pre nego što se vide efekti ovih drugih mera – pita se Kovačević.
Prema njegovim rečima, dovoljno je za trećinu smanjiti izdatke za subvencije i državne garancije (koji zajedno iznose oko 1,2 milijarde evra) i to je već 400 miliona evra, dodaje. Zajedno sa uštedama na platama i penzijama to u zbiru daje 800 miliona evra.
– Mislim da je to za početak sasvim dovoljno, jer do 2017. godine rashode treba smanjiti za 1,5 do dve milijarde evra – kaže Kovačević.
Naš problem je to što od 5,7 milijardi evra, koliko će do kraja ove godine iznositi sve naše pozajmice, čak 4,1 milijarda odlazi na servisiranje obaveza prema kreditorima. Ostatak je namenjen pokrivanju minusa u kasi, objašnjava Kovačević zašto te rashode za kamate i glavnicu duga treba postepeno smanjivati.
Ono što će se, međutim, pojaviti kao problem nakon što se trend rasta javnog duga zaustavi jeste – oporavak, odnosno privredni rast. To je nemoguće postići povećanjem PDV-a ili akciza, jer su to regresivne mere koje obaraju tražnju, a posledično i proizvodnju, dodaje. Treba naći rešenje koje će istovremeno stimulisati privredni rast i kompenzovati budžetski trošak koji po tom osnovu može da nastane.
On predlaže da se uvede taksa za korišćenje prostora, koju bi plaćali rentijeri, odnosno oni koji iznajmljuju poslovne i stambene objekte. Čak i na niskom nivou, efekti na budžet bili bi veliki i kompenzovali bi jaz koji bi nastao smanjenjem opterećenja na zarade. Ako neko prostor koristi za biznis i u njemu posluje, onda on ne bi plaćao takvu naknadu. Međutim, oni koji žive samo od rentiranja morali bi da plate gradu zauzeće prostora.
– Pri tom bi ta mera delovala destimulativno na takvu vrstu biznisa. Jer, ne može neko, ko recimo, iznajmljuje 500 kvadrata da zarađuje 1.500 evra mesečno, a da vrhunski hirurg u koga je država, uložila sedam do osam miliona evra, ima platu od 1.000 evra mesečno. Time bi se ta nepravda ispravila. Takođe, ne može vlasnik tržnog centra koji živi od rentiranja da ostvaruje veći profit od nekoga ko radi u prerađivačkoj industriji – zaključuje Kovačević.
---------------------------------------------------
Velika opterećenja na plate
Svetska banka je, na primer, upozorila da su opterećenja na plate u Srbiji prevelika i da je to jedan od razloga slabog zapošljavanja, bežanja u sivu zonu. Za poslodavce je to veliko opterećenje na nivou našeg bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao privreda i građani stvorimo za godinu dana. Nesporno je da bi smanjenje poreza i doprinosa na zarade podstaklo zapošljavanje, ali ne može se tek tako ukinuti veliki prihod za državu – kaže Kovačević.
Anica Telesković
objavljeno: 01.10.2014.
