Izvor: Politika, 06.Jul.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogdanović: Priština privodi kraju etničko čišćenje
Od Euleksa će biti zatraženo da hitno spreči dalju albanizaciju Srba kroz promene podataka u ličnim dokumentima, kaže ministar za Kosovo i Metohiju
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju će hitno upoznati Euleks sa slučajevima albanizacije i asimilacije Srba i tražiti da se to odmah spreči, kaže za „Politiku” ministar Goran Bogdanović reagujući na sve češće slučajeve izmene podataka u ličnim dokumentima Srba koji su vadili kosovske lične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << karte uglavnom radi ostvarivanja prava na nadoknadu za penziju. Predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, kako ističe ministar, ne mogu da ignorišu ono što se dešava Srbima, ali ne samo njima nego i pripadnicima drugih naroda i etničkih grupa.
„Nedopustivo je da se Srbima u dokumentima koje izdaje Priština prezimena albanizuju, a za odrednicu nacionalnost umesto ’srpska’ piše ’Kosovar’. Ovo je još jedan dokaz da prištinske vlasti svim metodama i načinima pokušavaju da Srbe koje nisu uspeli da proteraju sa Kosmeta postepeno asimiliraju i tako privedu kraju etničko čišćenje”, kaže Bogdanović i podseća da čak i po Ahtisarijevom planu koji je Srbija odbacila, a Priština prihvatila, Srbi imaju pravo na dvojno državljanstvo – srpsko i kosovsko. I po ustavu Kosova koji Srbija takođe ne priznaje, srpski je službeni jezik na KiM, a ćirilica službeno pismo.
„I nedavni pokušaji da se srpski manastiri, nasleđe i baština proglase kosovskim očigledan su primer na koje sve načine Priština nastoji da albanizuje srpsku istoriju i kulturu, falsifikuje notorne činjenice i prisvoji tuđi kulturni identitet. Sa ovakvim potezima Priština pokazuje koliko joj je stalo do multietničkog društva, ali i nanosi štetu započetom dijalogu i dogovoru koji smo postigli”, kaže ministar Bogdanović.
Sudeći prema reakcijama iz Prištine sva krivica za izmenu u ličnim dokumentima Srba svaljuje se na službenike MUP-a u lokalnim ispostavama koji nisu stigli da svoje softvere usaglase sa zvaničnim ćiriličnim pismom koje taj status ima još od 2008. godine.
Portparol Euleksa Irina Gudeljević je juče za naš list ponovila da im se niko nije javljao sa ovim problemom kao i da ova misija nema ništa povodom ovog pitanja jer to nije u njihovom mandatu. Juče smo o ovom problemu pokušali da razgovaramo i sa predstavnicima OEBS-a na Kosovu, ali smo ostali uskraćeni za njihov stav o ponašanju kosovskih institucija prema Srbima koji traže svoja lična dokumenta.
Naglašavajući da za takve slučajeve nije čuo Nenad Rašić, ministar za rad i socijalnu politiku u vladi Hašima Tačija, za „Politiku” kaže da je reč isključivo o pitanju tehničke prirode, ali da je to, ipak, nedopustivo. Tri godine je, kako kaže, bilo sasvim dovoljno vremena da se zakon implementira.
„Srbi imaju apsolutno pravo da se žale i da vrate lične karte tražeći da im se podaci sa srpskih dokumenata pravilno unesu. Ovo je stvar MUP-a Kosova”, kaže Rašić, a na pitanje kako je prilikom prepisa srpskih dokumenata došlo do upisa nacionalnosti „Kosovar” Rašić kratko kaže „I vi i ja smo znali da će to tako da bude napisano”.
Za Fatmira Šeholija izvršnog direktora NVO „Kontakt”, menjanje personalnog identiteta je kršenje ljudskog prava jer je elementarno ljudsko pravo da u ličnim dokumentima bude napisano ime i prezime, u ovom slučaju Srbina, onako kako ono i glasi.
„Zakon Kosova kaže da u slučaju da osoba želi da promeni ime i prezime, odnosno identitet to može da ostvari sudskim putem. Ali i ustav Kosova kaže da je na Kosovu u zvaničnoj upotrebi i srpski jezik, pa samim tim svi koji žive na Kosovu jednaki su pred zakonom, a to znači da imaju svoje ime i prezime, bilo da se radi o Srbinu, Romu, Bošnjaku ili Aškaliji”, kaže Šeholi i ocenjuje da iako izgleda banalno ova stvar je veoma bitna i o njoj bi trebalo da se razgovara na sledećoj rundi razgovora u Briselu. Beogradski tim bi, prema njegovom mišljenju, morao da se vrlo predano posveti ovoj temi. On smatra da je i u interesu kosovskih institucija da Srbe tačno, bar po imenu i prezimenu, popiše kako bi se znalo koliko njih živi u pokrajini.
A kada je reč o državljanstvu, Šeholi je kazao da je još Unmik krenuo u zvaničnu upotrebu ovog termina s tim što je i u planu Martija Ahtisarija to preuzeto kao validno.
Profesor sociologije u penziji Kosta Galjak, koji je veći deo svog radnog veka proveo na Prištinskom univerzitetu revoltiran je ponašanjem kosovskih institucija.
„Ovo je samo nastavak stvaranja etnički čistog Kosova što je bio i osnovni program Prizrenske lige iz 1878. godine. Kao pokrajinski instruktor popisa 1981. godine bio sam svedok nasilnog popisivanja Roma, Goranaca, Turaka i Aškalija, koji su upisivani kao Albanci sa osnovnim ciljem da se stvori 90 odsto etnički čistog prostora. Samo tako Albanci su po međunarodnom pravu mogli da organizuju referendum i izjasne se u kojoj će državi da žive”, kaže Galjak.
B. Radomirović J. Cerovina
objavljeno: 07.07.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, Eulex
.jpg)
