Izvor: RTS, 20.Jan.2012, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez zastoja u isplati penzija
Nekada je četvoro zaposlenih radilo za jednog penzionera. Sada je taj odnos doveden do usijanja - 115 zaposlenih radi za 100 penzionera. Ministar Rasim Ljajić kaže da neće biti kašnjenja u isplati penzija.
Dotacije za penzije sve više prete slomu budžeta Evropske unije. Manjak u penzijskom sistemu prevazilazi sumu ukupnog budžetskog duga, zbog čega je i nastala kriza u evrozoni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Situacija u Srbiji nije bolja jer se očekuje da će ove godine iz budžeta biti dotirano 250 milijardi dinara kako bi penzije bile redovne.
Ipak, sve tanji budžet, a sve veći broj penzionera situaciju čini manje izvesnijom. To govore činjenice, jer je nekada četvoro zaposlenih radilo za jednog penzionera. Sada je taj odnos doveden do usijanja - 115 zaposlenih radi za 100 penzionera.
Reformom penzionog sistema bave se i domaći stručnjaci svetske banke, a kako će ona izgledati, znaćemo kada se formira nova vlada.
Ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić kaže da su sredstva planirana u budžetu i da neće biti kašnjenja u isplati penzija.
"Skoro polovina budžeta tj. 49,3 odsto predviđeno je za isplatu penzija i dopunu fonda PIO. Neće biti bojazni od eventualne obustave penzija ili kašnjenja, ali je potrebna reforma penzionog sistema. S obzirom na to da se radi o politički i socijalno osetljivoj temi treba biti veoma pažljiv da se pronađe model koji je ekonomski održiv, ali i socijalno pravedan", rekao je Ljajić.
Preduzetnici koji bi trebalo da budu motor novog zapošljavanja ne vide mogućnost osmišljavanja novih proizvoda, usluga i tržišta bez efikasnog rada socijalno ekonomskog saveta.
"Poslodavci nisu samo privatnici, nego svi privrednici u državi Srbiji. Mi smo se oduvek zalagali za red, da svi moraju da plaćaju porez", rekao je predsednik Unije poslodavaca Srbije Miodrag Nikolić.
Da dinamika dopune penzionog sistema ne ide glatko, potvrđuje podatak da je pre nekoliko godina penzioni fond dotiran iz budžeta sa milijardu evra. Ta suma će u ovoj godini biti dva i po puta veća.
Drugo rešenje za sigurniju budućnost jesu privatni penzioni fondovi koji imaju 120.000 članova. Njihova preporuka jeste redovna uplata manjih suma na koju možete da računate sa starosnim minimumom već posle 58. godine života.
"Ako bismo računali sa nekom prosečnom stopom od osam odsto i uplatom od tri hiljade dinara u periodu od dvaedeset godina, može se podizati 15.000 hiljada mesečno", rekla je direktor privatnog penzionog fonda Delta Đenerali Nataša Marjanović.
Ekonomska neizvesnost može da utiče i na izbor gde će privatni penzioni fondovi ulagati i obrtati novac penzionih uloga. Otuda privatni fondovi željno iščekuju dinarske štedne zapise sa rokom dospeća do pet godina, čija se aukcija očekuje u utorak.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
