Izvor: Politika, 13.Sep.2012, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besparica sa obe strane tezge
Čak i na dan isplate penzija, na banjičkoj pijaci se trguje na sitno. – I domaćice koje kupuju veće količine paprika, kažu da će ih ispečene spakovati u zamrzivač, jer je pravljenje ajvara postalo luksuz. – Piljari zadovoljni ako posle čitavog dana prodaje kući odnesu 1.000 dinara
Ko kaže da se nema para za zimnicu. Kada ja sa 11.000 penzije uspevam da je spremim kao i ranijih godina, onda može svako. Za turšiju, ajvar i pečene paprike mora da se nađe.Platim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << telefon, struju, pa trk na pijacu. Štipnem malkice para i od muža, ali zimnicom ću da hranim i njega i decu i unučiće – objašnjava svoju mikroekonomsku strategiju penzionerka Nada Mitić iz Kumodraža, dok pazari „mesnate” crvene paprike na tezgi ispred banjičke pijace.
A kod prodavca Žike Živkovića, poznatijeg kao Niške, bilo ih je u izobilju. Poređao je kršni piljar desetak kutija sa paprikama duž dve tezge, pa ih garnirao lubenicama, džačićima krompira i luka. Iznad na kartonče postavio poveći reklamni natpis „Vrhunski kvalitet – nema bolje!” Povrće krupno ko i on sam, suša mu kaže ne može ništa, pa mušterije ne prestaju da se roje oko njegovog carstva. Najveća navala je na crvene šilje, goleme ko Nišketov dlan.
– I vi novinari znate kada treba da dođete. Baš kada stiže penzija. Domaćice se tada najviše otvore. Na veliko prodajem paprike za 50 dinara, ali će kada padne kiša biti bar 10 dinara skuplje. Cene su kao i lane, ali ne vredi, manje narod kupuje, nema para. Dnevno donesem kući 1.000 dinara. Srećom su nam dali legalne tezge ispred pijace, a da nisu, strepeli bi da nam i to malo ne ode na plaćanje kazni. Ovako nije loše, ne žalim se – objašnjava jedan od najpopularnijih prodavaca na Banjici.
Penzionerka Zagorka Koković juče je opet došla kod njega da pazari papriku. Kupila je prošle nedelje 20 kilograma, pa čekala da legne penzija da dokupi još desetak „kila”. Isključivo ih peče i lageruje u zamrzivač, ajvar je, kaže, prestala da pravi, jer je on postao luksuz, a i ulje je sve teže naći.
Piljarima unutar banjičke pijace starogrčki bog trgovine Hermes još je manje bio naklonjen nego kolegama na ulici ispred tržnice. Na pitanje kako ide prodaja, uglas odgovaraju: „Srednje žalosno!”
– Prodaja je opala 20 odsto, malo bolje idu paprike, ali teško da će nam se od toga udebljati novčanici. Zaradim dnevno oko 2.000 dinara, a 1.500 mi ode na zakup četiri tezge. Moje voće prosečno košta 50 dinara po kilogramu, a baš gledam na pijaci, mast je od jutros poskupela na 280 dinara za kilo. Pa kako onda da preživimo? Nekada su se pravili redovi ispred tezge kada popodneoborim cenu povrća za dvadeset dinara. Ovih dana, ne da mi mušterije ne prilaze već mi se čini da beže od tezge kada počnem da ih dozivam da kupe povrće po sniženoj ceni – žali se prodavac Mile.
Među sugrađankama koje su razgledale bogatu ponudu, noseći u cegerima uglavnom po dva, tri kilograma zeleniša, zatekao se i gospodin u odelu. Ne samo da se od okruženja razlikovao po garderobi već i po tome što je nosio kese pune brokolija i karfiola – skupog i manje traženog povrća.
– Jedanput sedmično dolazim u nabavku. Kupim četrdesetak kilograma zeleniša. Primetio sam da su cene više nego prošle godine, ali je na banjičkoj pijaci odličan kvalitet zeleniša, pa je ne menjam – objasnio je Araz Bajalan, iz ambasade Iraka.
D. Jokić-Stamenković
-----------------------------------------------------------
Gaji badem, a živi od šljiva
Među tezgama svoje mesto na tržištu traži i Zoran Jovičić iz okoline Varvarina. U ponudi ima tri vrste badema u ljusci, lešnik, med i šljive. Sve domaća proizvodnja.
– Piljari uglavnom kupuju badem po megamarketima, pa ga iznose na pijacu. Moj slatki badem košta 600 dinara po kilogramu, a gorki kome pripisuju mnoga lekovita svojstva, prodajem za1.000 dinara. U poslednje vreme kod mene kupuju samo oni koji ili baš imaju para, ili ih muka natera. Jedino šljive dobro idu, ali je ukupno gledano promet opao za polovinu, pa mi nema druge nego da kupce svećom tražim. Nekoliko dana sam na Banjici, pa odem malo do Bloka 44, šta ću, nema mi druge nego da idem na noge mušterijama – priča Jovičić.
objavljeno: 13.09.2012
Pogledaj vesti o: Penzija
