Izvor: Politika, 26.Feb.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bata Odžić traži penziju od Putina
Skojevac, učitelj, pa pitomac i crvenoarmejac ušao u desetu deceniju, a rado se priseća i lepih Ruskinja
Zrenjanin – Stevan Bata Odžić je pre 91 godinu rođen u selu Kumane u Banatu. Više od tri decenije živi mirnim penzionerskim životom, a pre toga je imao burnu i neizvesnu karijeru. Danas piše pisma predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, ali ne samo zato što ga izuzetno poštuje, već i zbog toga što mu Rusija duguje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penziju, jer je službovao u Crvenoj armiji.
Batin otac Maksa je bio čuveni stolar, kog je znao ceo kraj. Ipak, sin se nije odlučio da nastavi očevim stopama, a pošto je bio odličan đak, rešio je da se školuje. Ređao je sve same petice, pa je bio oslobođen male mature, a potom je završio učiteljsku školu u Vršcu.
Sa vojničkom preciznošću, Bata vodi svoj životopis. Tako je zabeležio da je godinu dana radio kao učitelj, a onda je upisao vojnu akademiju. Imao je sve predispozicije, jer je kao skojevac pomagao Narodnooslobodilački pokret. Pošto je dve godine proveo na našoj akademiji, oberučke je prihvatio ponudu da školovanje nastavi u Sovjetskom Savezu, u Lenjingradu na artiljerijskoj akademiji.
Tamo ga je zatekla Rezolucija Informbiroa. Pitomcima iz naše zemlje pročitano je pismo u kome im se nudio povratak, ali je Bata bio u većoj grupi koja je odlučila da ostane. Kada je završio akademiju i stekao čin kapetana radio je još osam godina u Sovjetskoj armiji.
Posle razmene poseta Hruščova i Tita i potpisivanja Ugovora o repatrijaciji između dve države, stvorili su se uslovi da se vrati u Jugoslaviju. Ovoga puta bio je u većinskoj grupi naših oficira koja je želela da se vrati. Sovjeti su mu nudili čin majora i bolji status da ostane, dali mu i dva dana da razmisli i nisu pravili ni problem oko povratka.
– Rekao sam da u Jugoslaviji imam stare roditelje, i da su oni glavni razlog.
Vratio sam se sa suprugom Raisom i dvoje dece u rodno selo. Uzalud sam tražio posao, sva vrata su bila zatvorena, a kroz ona odškrinuta su mi rekli da se džaba trudim. Ni političar iz Kumana Janko Veselinov nije hteo o tome ni da razgovara. Verovatno je tako bilo rečeno „odozgo”, pošto ni drugi povratnici nisu bolje prošli. Neki su ponovo otišli u Sovjetski Savez – seća se Bata.
Želeo je da radi u prosveti, jer je imao diplomu učiteljske škole gde je bio đak generacije, ali posla nije bilo. Godinu dana je bio blagajnik u seoskoj zadruzi, a onda ga je brat od tetke zaposlio u „Mikron”, zemunsku fabriku žileta. Tu je bio poenter, normirac, referent za produktivnost i za prodaju. Uz rad je završio višu ekonomsku školu i posle je radio u još dve firme na rukovodećim mestima.
U penziji je od 1982. godine, što su mu omogućile beneficije iz Drugog svetskog rata. Izuzetno vitalnom starini još su sveže uspomene iz SSSR-a.
– Znaš kako je to u životu. Čovek duže i bolje pamti lepe stvari. Na Akademiji u Rusiji bili smo željni hrane. Sećam se da sam, ispod ruke, dao džemper za kilo hleba. Vladala je čelična disciplina, bez obzira na niske ruske temperature, svako jutro smo se napolju, goli do pasa, prali hladnom vodom, a kada je ona bila zamrznuta trljali smo se snegom – priča nam Bata, sećajući se i lepih Ruskinja koje su volele oficire.
Zbog osam godina staža u ruskoj vojsci, naš sagovornik je pisao Vladimiru Putinu.
– Izuzetno ga cenim, deset puta sam prepisivao pismo pre nego što sam ga poslao. Čuo sam da imamo pravo na rusku penziju i ubeđen sam, ako Putin pročita pismo, da ću je i ja dobiti – optimista je Stevan.
----------------------------------------
Često zapeva „Volga, Volga”
Bata se gotovo pre pola veka rastao od lepe Ruskinje Raise, čiju sliku pokazuje u albumu, i za koju kaže da ga je ostavila. – Brzo sam se utešio jer sam se oženio Olgom, takođe lepoticom iz mog rodnog sela – veli Bata. U Rusiji je živeo pre više odpola veka još uvek najradije zapeva „Volga, Volga”. Tada se okupe komšije sa celog sprata.
Đuro Đukić
objavljeno: 26.02.2015
Pogledaj vesti o: Zrenjanin, Vladimir Putin
