Izvor: S media, 23.Nov.2010, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artemije u policijskoj obradi
Građansko lice gospodin Radosavljević, doskora na službi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi a odskora u penziji, poznatije kao raščinjeni vladika, sada monah Artemije, moraće uskoro da objasni i svetovnim institucijama svoje delovanje u poslednjih nekoliko godina. Pošto je pre više meseci pred crkvenim velikodostojnicima neubedljivo tvrdio da nema nikakve veze sa finanisjskim malverzacijama u eparhiji na čijem je čelu bio, Tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je od policije zatražilo prikupljanje podataka u predmetu koji je odavno poprimio dimenzije afere.
Umirovljeni vladika, sada monah Artemije drznuo se da, nezadovoljan penzionisanjem, a mimo crkvenih kanona, uzurpira neke od manastirskih poseda SPC-a opsadom koja nije odavno viđena da osveštanom tlu. Upadom u kosovske manastire Devine vode i Duboki potok, potpomognut nekolicinom civila i bratije u crnoj odori, ogrešio se o zakone na koje je pristao još 20. novembra 1960. godine, kada ga je otac Justin Popović uveo u red monaha u manastiru Ćelije kod Valjeva. Pedeset godina zavetovanja izgleda da nije bilo dovoljno da spreči Artemijev raskolnički nasrtaj. Onda ga je Kosovska policijska služba izbacila iz kosovske svetinje i "ditribuirala" u Kraljevo.
Pretkrivični postupak protiv vladike Artemija
Biografija raščinjenog vladike, sada monaha Artemija rođenog 15. januara 1935. godine, kaže da je po završetku Teološkog fakulteta u Beogradu doktorirao u Atini i povukao se u manastir Crna Reka odakle je posle 13 godina, 1991. godine izabran za episkopa raško-prizrenskog. Začudo, to je gotovo sve što je pre godinu dana, dok je još bio jedan od crkvenih dostojanstvenika, moglo o njemu da se pročita u devet redova na zvaničnom sajtu SPC-a. O većini drugih vladika bilo je i po nekoliko novinskih šlajfni!
Da ga ima više u tekstovima, pobrinuo se sam Artemije ulogom u mahinacijama koje su najpre dopale Crkvenog suda. Saopšteno je da je mnogo novca, namenjenog crkvi i njenom delovanju na Kosovu i Metohiji, završilo mnogo kilometara dalje – u Sremčici. Više od 350.000 (preciznije 357.760) završilo je, između ostalog i u temeljima i zidovima Artemijeve kuće nadomak Beograda!
Samo Sabor može da raščini episkope
U periodu od 2004. do 2010. godine, u Humanitarni fond eparhije je sa raznih strana uplaćeno 220.511 evra, a nenamenski je potrošeno 38.597 evra. Takođe, prilozi Vlade Srbije uplaćeni Fondu za Kosovo i Metohiju od 2003. do nedavnih dana iznosili su 284.936 evra, a nenamenski je potrošeno 110.490 evra. Ima još.
Crkveni sud je ustanovio i da su sveštenstvu Raško-prizrenske eparhije zakidane prinadležnosti u iznosu od 12.000 evra po sveštenom licu, što pomnoženo sa 47 delatnika te profesije u konačnom broji oko 500.000 evra. Nije tajna ni da je monah Artemije blagoslovio, razume se i potpisao, ugovor kojim je imanje manastira Crna Reka ustupljeno protojereju Branislavu Perunoviću na neodređeni vremenski rok (čitaj: dok ne umre i poslednji među Perunovićima) za visinu mesečnog zakupa od čitavih 100 dinara!? Perunović je, inače, od davnina poznat organima reda, zakona i gonjenja koji u Novom Pazaru protiv njega vode krivični postupak za više krivičnih dela. Najpoznatiji je po isterivanju đavola iz neizlečivih narkomana svim sredstvima, lopatom i letvom najčešće.
Artemije: Nisam raskolnik
A kada je sekretar Raško-prizrenske eparhije, sveštenik Srđan Stanković ukazao na nepravilnost u njenom radu, pripadnik KPS-a Bojan Disić pucao je na njega i njegovu maloletnu decu sa ciljem da ga zastraši i odvrati od namere da o malverzacijama svedoči pred komisijom Sinoda. Artemije je tada pokazao svu „ljudsku i duhovnu brigu“ za nesrećnog Stankovića tako što – nije ni trepnuo. Crkvenim rečnikom to zvuči ovako: „Sve to je bilo dovoljno da se episkop Artemije očinski i pastirski ne osvrne na pokušaj ubistva i kasnije probleme svoga sveštenika, a posebno nije pokazao pastirsku pažnju prema sveštenikovoj maloletnoj deci i supruzi, koji su pretpeli šok usled očiglednog pokušaja ubistva.“
Bio je to samo deo onoga što je navedeno u crkvenoj optužnici protiv Artemija kogi je potom „razrešen dužnosti“ vladike i poslat da penzionerske dane provede u sremskom manastiru Šišatovac. Tamo mu je očigledno bilo tesno pa je odlučio da sam potraži ovozemaljsku, božiju i svu drugu pravdu odmetnuvši se u hajduke. Otuda poručuje da ne čini ništa što je u sukobu sa bogom, da nije raskolnik i da ništa nije gotovo. I nije, ima još.
Dejan St. Jeremić
Pogledaj vesti o: Vladika Artemije
