Izvor: Glas javnosti, 07.Mar.2013, 10:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji svaka treća porodica bez dece
BEOGRAD - Prosečan muškarac u Srbiji postaje otac u 33. godini, dok žene svoje prvo dete rađaju sa 27 i po godina. Skoro trećina brakova je bez potomstva, a pozne godine za sklapanje braka jedan su od razloga zašto parovi nemaju dece.
Prema
poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene u Srbiji
životnu misiju rađanja dece završavaju u proseku za nešto više od godinu
dana.
Kada završi sa proširenjem porodice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << majka ima tek 28 godina i sedam meseci.
Ovo potvrđuju i rezultati popisa stanovništva, koji su pokazali da
porodica u Srbiji, za razliku od prošle decenije kada je bila
četvoročlana, danas prosečno broji samo tri osobe.
Poduže čekanje
na formiranje ionako skromne porodice stručnjaci objašnjavaju mnogim
razlozima - lošom socijalnom politikom države, dugim školovanjem, borbom
za radno mesto, ali i izbegavanjem obaveza, čemu je sklon veliki broj
mladih.
"Mladi su danas finansijski nejaki i bračni život odlažu
do krajnjih granica", kaže sociolog Ana Živančević Marić. "Ne tako
davno, prosečni mladenci su imali oko 25 godina, dok danas njihove
vršnjake smatramo decom.
Pravilo je da već sedokosi roditelji, koji u brak uđu u tridesetim, porodicu ograniče na jedno dete. Roditelji
odrasle dece, zbog besparice, često im ne pružaju dovoljan stimulans za
osamostaljivanje i zasnivanje sopstvene zajednice."
Statistika pokazuje da je između 1980. i 2010. zabeležen
konstantan pad broja zaključenih brakova, kojih je početkom osamdesetih
bilo čak za trećinu više. Sa burmom na ruci je, prema podacima
RZS, 78 odsto muškaraca, a tri odsto više žena živi u braku ili drugoj
zajednici. Trećina njih živi bez dece, dok polovina ima gotovo odraslu
decu - stariju od 17 godina.
Za kasno formiranje bračne zajednice i dugo čekanje na sletanje roda državi račun ispostavlja bela kuga. Manje
od pet brakova na 1.000 stanovnika, od čega najmanje jedan propadne,
loša su klima za porast broja dece i uspešnu smenu generacija.
Da je i demografska budućnost Srbije u mraku potvrđuje i egal odnos
reproduktivnog i starog stanovništva. Od 7,2 miliona građana, čak 2,9
miliona starije je od 50 godina.
Da je trenutno stanje takvo da
najteže posledice tek nastupaju kaže i demograf Ivan Marinković. Jer,
samo po osnovu prirodnog priraštaja, godišnje gubimo između 35.000 i 40.000 građana.
"Odnos
umiranja i rađanja u Srbiji još od 1956. godine je takav da ne postoji
ni prosta reprodukcija - da deca zamenjuju roditelje," objašnjava
demograf Ivan Marinković. "Veliki problem su i migracije u svet, jer odlaze mladi ljudi koji imaju reproduktivni kapacitet. Oni koji naseljavaju većinu manjih mesta odavno su u trećem dobu."
Kasno
roditeljstvo, ali i siromaštvo i potraga za srećom, čine da migracije
iz sela u gradove godinama bujaju. To je za sobom ostavilo čak 42.000
staračkih domaćinstava u Srbiji, koja čine po jedan starac ili baka.
Procenjuje se i da oko 100.000 veterana samuje po bespućima, praktično
bez dodira sa civilizacijom.
