Skoro svaka treća porodica bez dece

Izvor: B92, 06.Mar.2013, 22:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skoro svaka treća porodica bez dece

Beograd -- Prosečan muškarac u Srbiji postaje otac u 33. godini, dok žene svoje prvo dete rađaju sa 27 i po godina. Skoro trećina brakova je bez potomstva, pišu "Novosti".

Pozne godine za sklapanje braka jedan su od razloga zašto parovi nemaju dece.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene u Srbiji životnu misiju rađanja dece završavaju u proseku za nešto više od godinu dana.

Kada završi sa proširenjem porodice, majka ima tek >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 28 godina i sedam meseci. Ovo potvrđuju i rezultati popisa stanovništva, koji su pokazali da porodica u Srbiji, za razliku od prošle decenije kada je bila četvoročlana, danas prosečno broji samo tri osobe.

Poduže čekanje na formiranje ionako skromne porodice stručnjaci objašnjavaju mnogim razlozima - lošom socijalnom politikom države, dugim školovanjem, borbom za radno mesto, ali i izbegavanjem obaveza, čemu je sklon veliki broj mladih.

"Mladi su danas finansijski nejaki i bračni život odlažu do krajnjih granica", kaže sociolog Ana Živančević Marić. "Ne tako davno, prosečni mladenci su imali oko 25 godina, dok danas njihove vršnjake smatramo decom. Pravilo je da već sedokosi roditelji, koji u brak uđu u tridesetim, porodicu ograniče na jedno dete. Roditelji odrasle dece, zbog besparice, često im ne pružaju dovoljan stimulans za osamostaljivanje i zasnivanje sopstvene zajednice."

Fenomen neoženjenih momaka u četvrtoj, kao i petoj deceniji, poslednjih godina posebno je vidljiv u selima. Prema istraživanju o stanju sela u Srbiji, koje je napravila SANU, čak 260.000 muškaraca starosti do 50 godina je neoženjeno. Bez burme na ruci do šeste decenije je i oko 100.000 žena. Ova populacija uglavnom je verna kućnom pragu bez obzira na to gde se nalazi.

Statistika pokazuje da je između 1980. i 2010. zabeležen konstantan pad broja zaključenih brakova, kojih je početkom osamdesetih bilo čak za trećinu više. Sa burmom na ruci je, prema podacima RZS, 78 odsto muškaraca, a tri odsto više žena živi u braku ili drugoj zajednici. Trećina njih živi bez dece, dok polovina ima gotovo odraslu decu - stariju od 17 godina.

Za kasno formiranje bračne zajednice i dugo čekanje na sletanje roda državi račun ispostavlja bela kuga. Manje od pet brakova na 1.000 stanovnika, od čega najmanje jedan propadne, loša su klima za porast broja dece i uspešnu smenu generacija. Da je i demografska budućnost Srbije u mraku potvrđuje i egal odnos reproduktivnog i starog stanovništva. Od 7,2 miliona građana, čak 2,9 miliona starije je od 50 godina.

Da je trenutno stanje takvo da najteže posledice tek nastupaju kaže i demograf Ivan Marinković. Jer, samo po osnovu prirodnog priraštaja, godišnje gubimo između 35.000 i 40.000 građana.

"Odnos umiranja i rađanja u Srbiji još od 1956. godine je takav da ne postoji ni prosta reprodukcija - da deca zamenjuju roditelje," objašnjava demograf Ivan Marinković. "Veliki problem su i migracije u svet, jer odlaze mladi ljudi koji imaju reproduktivni kapacitet. Oni koji naseljavaju većinu manjih mesta odavno su u trećem dobu."

Samih 100.000 starih

Kasno roditeljstvo, ali i siromaštvo i potraga za srećom, čine da migracije iz sela u gradove godinama bujaju. To je za sobom ostavilo čak 42.000 staračkih domaćinstava u Srbiji, koja čine po jedan starac ili baka. Procenjuje se i da oko 100.000 veterana samuje po bespućima, praktično bez dodira sa civilizacijom.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.