Izvor: Sportski Žurnal, 03.Nov.2011, 01:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U RAŠLJE: Tuđa je grba slađa

PIŠE: Svetlana Vujčić
Toliko se pitamo šta je to s našim rukometom, zašto je tako loš, sav nikakav, unazađen, poslednji na niski srpskih sportova, a odgovori sami stižu. Postupak Milana Đukića, predsednika Vojvođana, preklopio je onaj crveno – belog Igora Butulije. Pretnje, ucene, poziv na linč i smenu direktora Superlige Vojislava Andrića, stigao je verbalni delikt, vređanje sudija Branke Marić i Zorice Mašić, Igorov treći veći „udar” na rukometne internacionalce. Različiti su parovi u pitanju. Nisu iste sudije, ali je stara muka ovog nekadašnjeg asa, zbog čega je, kako sam kaže, direktor Andrić i odlučio da ga kazni sa sedam meseci odsustva sa Zvezdine klupe.

Osim što je u oba slučaja uključen direktor Superlige, s tom razlikom što ga Butulija nije prozivao zbog odluke kao Đukić i što su istih klupskih boja, predstavnici ova dva kolektiva imaju jednako naprasitu narav i što je posebno problematično smatraju da je neko drugi kriv za njihov propust. Skoro uvek. S tim što je Butulijino „uvek” mnogo duže od Đukićevog, predsednik Voše je ovde tek godinu dana. Ali se zato, umesto nekim trofejom ili bogatom rukometnom školicom, istakao obimnim bacanjem prašine u tuđe dvorište i pozivom na linč čoveka koga brane svi ostali Superligaši, listom.
Posle onih upaljenih otvorenih pisama Milana Đukića koji su vrcali od tvrdnji da ga podržavaju svi ostali klubovi u proceni da dr Vojislav Andrić, po njemu „običan radnik”, nije podoban za direktora i da ga treba pod hitno, ultimativno smeniti, nismo bili lenji, pa smo proverili stvar.
Po našoj anketi čitavo tuce ga je branilo, dva kluba su bila suzdržana (tradicionalno Metaloplastika i stečeno Partizan). Vojvodinu nismo pitali, a možda je ipak trebalo jer skoro je neverovatno da i ostali Novosađani misle kao predsednik. Nije valjda da svi oni smatraju kako se pravi neka zavera protiv Vojvodine. Interesantno, i ovi u Zvezdi to tvrde za sebe.
Drugi i jedini klub koji nismo dobili je Crvena zvezda. Čak smo i sa rasturenom Kolubarom uspostavili kontakt, samo ne sa vrhuškom iz Ljutice Bogdana. Ne, ne zato što tamo nikog nema, kao skoro u Lazarevcu, naprotiv i dobro da je tako, već zato što Butulija, ali ni direktor Nenad Peruničić (takođe kažnjen zbog verbalnog sukoba sa igračem Radničkog iz Kragujevca, ali uslovno) ne žele da pričaju sa nama, novinarima rukometne rubrike Žurnala.

Prosto neće. Ako je suditi po telefonskom razgovoru Igora Butulije sa koleginicom koji smo svi slušali na spikerfon, u kom je optužuje da „vodi hajku protiv njega i Zvezde, radi po direktivi Blagojevića iz Partizana i piše samo ružno o njegovom klubu, kako je nije sramota”, razloga ima. Druga je stvar da li su i realni.
Nenad Peruničić, pak, bio je mnogo finiji: uredno je odgovorio na dvadeseti poziv drugog kolege, ali nije mogao da razgovara „jer je nedelja, pa želi da se odmori, bolje kasnije, kad se slegne“. Ni posle tri dana mu se nije sleglo, bar kad smo mi u pitanju.
Šteta. Mislili smo da su nas onomad izistinski hvalili za dobre tekstove o Zvezdi i njima lično. Još je veća šteta što još uvek nisu shvatili važno životno pravilo, a odavno već nisu bezbrižni igrači, da nikad ne treba druge kriviti za svoje propuste, neuspeh i nemoć. Nije lepo. I ne donosi rešenje.
Ni Đukić ništa nije dobio od svog „lova” na Andrića i pokušaja da u to uvuče i ostale klubove. Osim mnogo loše reklame i verovatno malo stida. Rukomet je zbog ovakvih postupaka vodećih ljudi dva kluba bogate tradicije opet najviše dobio. Štete.

Nastavak na Sportski Žurnal...