Izvor: B92, 18.Maj.2017, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešila je da se razvede i tada je počela njena agonija: Osam godina se bori za decu!
Razvodi u Srbiji nisu retka pojava, ali način na koji se brakovi okončavaju i sam proces razvoda razlikuje se od slučaja do slučaja. Parovi ni ne znaju šta ih čeka kada se odluče na takav korak, pa se dešava da nakon nekoliko godine zapravo budu na istom mestu – u lošem odnosu sa bivšim partnerom, sudskim procesima koji i dalje traju i nerešenim pitanjem starateljstva nad decom.
Dušica Stefanović majka je četrnaestogodišnjeg Stefana i dvanaestogodišnje Milice, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali već osam godina prolazi kroz pakao. Kada je rešila da se razvede nije ni pomišljala da će osam godina kasnije, umesto da dobije presudu, biti obaveštena da se procedura ponavlja.
“Osam godina sam u sudskim sporovima, suprotna strana ne poštuje nijednu odluku. Danas sam dobila papir da više nemam alimentaciju po privremenoj meri, nego da moram da pokrenem novi postupak", priča Dušica.
Razvod je počeo kada su deca imala četiri i po i šest i po godina.
"Tada sam otišla u Centar za socijalni rad da pitam kako da se razvedem, a da to bude što bezbolnije. To je moj suprug znao, saopštila sam mu i pre toga jer stvarno više ne možemo da živimo zajedno. On je zamenio bravu u privatnom stanu i ja sam se našla na ulici”, počinje svoju priču za “Super ženu” ova samohrana majka.
Tako je njena bitka počela. Iako je njen bivši suprug prosvetni radnik, nije je lišio neprijatnih situacija i problema sa decom. Kako Dušica nije jedna od onih srećnih žena koje se sa svojim partnerom dogovore oko starateljstva, morala je da se bori sa njim za decu, mimo sudstva, policije i zakona.
“Uzeo je decu i nestao. Dok ih nisam našla tekli su sudski postupci koje je on pokrenuo ne rekavši mi, da bi na kraju deca pripala njemu, jer je izjavio kod sudije da smo se tako dogovorili. Mene niko ni na ročišta nije zvao, sve je teklo bez mene. Tražila sam veštačenje, za ocenu podobnosti roditelja i to smo prošli, on je ocenjen kao nepodoban roditelj. Deca su pripala meni, ali mi ih nije predao, uprkos sudskim odlukama. Kažnjavan je više puta novčano, pa je bila izrečena i kazna zatvora, ništa nije sprovedeno, jer je čovek koji živi privatno i menja adrese kada zakažu izvršenje. Do dece sam došla u prostorijama Centra za socijalni rad, tada sam ih prvi put zagrlila", nastavlja Stefanović koja je do tada gotovo dve godine bila odvojena od njih.
Iako je mislila da će napokon moći da se posveti sebi i svojoj deci, njena agonija je zapravo tek tada počela. Otac njene dece navodno je tri puta pokušavao da nasilno odvede sina i uspevao u tome. Policija nije reagovala jer je reč o ocu, a odeljenju za potrage on je nepoznat.
"Tada sam se suočila baš sa tim, da ostanete sami, nezaštićeni. Tražila sam svoje dete po naselju sa slikom. Ulazila sam u dvorišta, mogli su da me optuže za upad na tuđi prostor, ali mi je samo bilo bitno da ga nađem. Kada sam ga pronašla, bio je sam napolju i vratila sam ga kući. Drugi put sam ga uzela iz škole, iz prostorija psihologa, nakon razgovora, nisam htela ništa na silu".
Novonastala situacija svakako je najteže padala deci.
"Bili su pod velikom tenzijom. Zatvore se u svoju sobi u kažu: 'mama, molim te mu reci da ide' ili 'hade da spustimo roletne, misliće da nismo kući'. Nisu smeli da se suoče sa njim, molili su me da ne dolazi. Stefan je bivao uplašen svaki put kada se pojavi, govorio mu je: 'molim te, nemoj da me uzimaš, hoću ovde da živim'. I Milica se bojala da je ne ukrade".
"Trudim se da budem i mama i tata"
Za ovih osam godina je svašta preživela. Ostala je bez oca, sama u borbi za svoje dvoje dece, u nekim trenucima je ostajala i bez posla, sa decom koja su u školu išla u dve različite smene... Ipak, nijednog trenutka nije pomislila da odustane.
"Nikad ne treba stati, nalazila sam načine da vidim svoju decu, makar na velikim odmorima, nikad im nisam pričala o sudskom procesu, presvlačila sam se u klovnove, Deda mrazove, šta već nisam. Kad god je bila neka večanost odlazila sam. Obrišete sve to, pa idete na posao. Niko nikada nije mogao da vidi tu moju tugu, sama sam tugovala, sama sam muku mučila. Uz sve te probleme trebalo je održati posao. Ostala sam bila bez posla kao tehnološki višak, bez obzira što je sudski postupak u toku. U drugoj kompaniji mi je doveo decu na radno mesto, da mi ih kao preda. Nakon toga sam dobila otkaz, jer mi je rečeno da porodične neprilike nisu deo kompanije", priseća se Dušica i dodaje da se trudi da bude i mama, i tata.
Njen bivši suprug Stefana je poslednji put odveo pre tri godine, od tada ga nije ni videla ni čula. Kad je počeo razvod, upisivao je prvi osnovne, sada upisuje prvi srednje. Milica živi sa njom i uspešna je učenica. Prvak je u hiphopu, pohađa časove plesa i jedan je od najboljih đaka.
"Stefan pokušava da nađe načina da stupi u kontakt sa Milicom, ali svaki kontakt bude stopiran ili ugasi profil na Fejsbuku".
Dušica je svoje iskustvo želela da podeli sa drugim parovima koji se razvode ili su pred razvodom i vrlo je aktivna u pomaganju i savetovanju kako u Udruženju samohranih roditelja Srbije tako i brojnim radionicama i predavanjima.
"Verovatno ovo sve izgleda kao da prepričavam tuđ život, ali sam zaista toliko toga preživela da se nadam da će sve ovo služiti za nauk drugim mamama i tatama. Nedeljama sam dolazila u Centar da slušam ljude koji dolaze tu i da izvučem sama poruku iz toga šta mi je činiti dalje. To mi ne donosi mi finansije, donosi mi neku vrstu mira i činjenice da mi se to vraća kroz zahvalnost mojoj deci. Mnogo je teško izboriti se, najviše zbog finansija. Sve možete, a ništa vam se ne da. Stalno pričam, nije važno da li ste mama ili tata, već da ste roditelj, a to kakav ste roditelj, to se najbolje vidi po detetu", završava ova majka koja sanja da će jednoga dana sa njima dvema, pod istim krovom, biti i njen sin.
.jpg)
