Izvor: S media, 06.Okt.2010, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari imaju predrasude
Nema potrebe da budem državni sekretar samo na vizit karti. Nisam dobio odgovor ministra na predlog kako da sarađujemo. Parada nije sama po sebi cilj. Cilj je napraviti tolerantnije društvo. Veliki broj političara u Srbiji ima predrasude o gej populaciji, kaže za S media portal bivši državni sekretar ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić.
Doskorašnji državni sekretar u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić nije bio zadovoljan politikom resornog ministra Svetozara Čiplića, pa je rešio da ode. U intervjuu za S media portal kaže da će nastaviti da se bori za poštovanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji.
Još u martu se javno iskazali nezadovoljstvo radom ministra za ljudska i manjinska prava. Ostavku ste dali u septembru. Kakva je bila vaša saradnja u tih šest meseci?
- Problem je trajao godinu dana. Nema potrebe da budem državni sekretar samo na vizit karti. Ako vam neko stavi do znanja da ne želi da reši ni probleme koje sam ja spomenuo u martu, niti da vas uključi u rad i opstruira vaš rad, onda vam je jasno stavljeno do znanja da niste potrebni u takvom ministarstvu. Ja ne želim da stojim iza politike ministra Svetozara Čiplića sa kojom se ne slažem. Mnogo grešaka je napravljeno, a ja nemam potrebu da podržavam nešto na šta nemam nikakav uticaj.
Šta je bila poslednja kap koja je prelila čašu?
- Mnogo stvari je bilo diskutabilno. Najvažnije je to što se ja ne slažem sa određenom politikom ministra. To je onaj trenutak kada dozvolite sebi da budete ono što niste, a ustvari onakvim kakvim oni žele da vas predstave. To je kad čovek izgubi kontrolu nad sobom, a ja ne želim to sebi da dozvolim.Tako da je bilo mnogo stvari zbog kojih sam ja podneo ostavku.
BIOGRAFIJA
Marko Karadžić je nakon Pravnog fakulteta u Beogradu magistrirao je Međunarodno pravo na Univerzitetu Notrdam u Sjedinjenim Američkim Državama. U Beogradskom centru za ljudska prava radio je od 1998. do 2001. godine kao asistent programa, a od 2006. do 2007. godine kao koordinator programa. Angažovan je u Katoličkoj službi za pomoć Odeljenja za redukciju siromaštva i u Savetu za prava deteta Vlade Srbije. Učestvovao je u izradi nacionalnog plana akcije za decu i autor je nekoliko stručnih članaka kao i urednik izdanja Međunarodno pravo osoba sa invaliditetom. Predavao je na predmetu ljudskih prava u srednjoj školi u Indijani u SAD i u sedam srednjih škola u Beogradu. Učestvovao je na brojnim međunarodnim seminarima i konferencijama u oblasti ljudskih prava i pravde u tranziciji. Bio je član upravnog odbora Balkanske mreže za ljudska prava.
Karadžić je član Udruženja za međunarodno pravo Srbije i Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Ministar Svetozar Čiplić je komentarisao da bi vi kao državni sekretar trebalo da se držite svojih nadležnosti. Da li vam je to lično rekao?
-Kada sam došao u ministarstvo, ministar me je zadužio da vodim sve sektore – od međunarodne saradnje do predstavljanja ministarstva na međunarodnim forumima. Prilikom pripreme prošlogodišnje “Parade Ponosa” ministar je želeo da prekine saradnju na jedan neprofesionalan način. Time je ugled i ministarstva i države doveden u pitanje. Nakon mnogo pokušaja, uspeo sam da ministru Čipliću dostavim predlog kako i na koji način možemo da sarađujemo, ali nikada nisam dobio odgovor. Naravno, da je ministar taj koji bi trebalo da vodi ministarstvo i odredi nadležnosti svojih saradnika, ali mislim da on jednostavno to nije želeo nego je ignorisao činjenicu da sam i ja u tom ministarstvu. Time je opet doveo u opasnost ugled te insitiucije, što je po meni neprihvatljivo i neprofesionalno.
Da li to znači da se povlačite jer niste uspeli da rešite problem?
- Očigledno da u Srbiji postoji tendencija da se problemi gurnu pod tepih i da se sve zaboravi. Po meni je to nemoguće i problemi se tako samo akumuliraju. Ono što ja mislim je da se problemi rešavaju profesionalnim razgovorom, komunikacijom i argumentima, jer samo to može dovesti do napredka. Sve ostalo stvara lažnu sliku i predstavu o svetu oko nas koji za rezultat ima negativne posledice.
Da li je Srbija spremna za “Paradu Ponosa”?
- Ove godine je drugačija atmosfera. Čak su i pojedini političari dali svoju podršku. Mnogo više hrabrosti i želje ima. Pokazuje se da nije prihvatljiva diskriminacija zasnovana na sexualnoj orijentaciji ili na bilo kakvom drugom osnovu. Videćemo i posle parade. Jer sama parada nije sama po sebi cilj. Cilj je napraviti tolerantnije društvo u kome će ljudi koji se suočavaju sa problemima zaista i moći da žive jedan normalniji život, a u slučajevima kada dođe do diskriminacije da postoje mehanizmi koji će ih štititi. Ne možemo zanemariti činjenicu da žrtve nasilja zasnovanom na sexualnoj orijentaciji nemaju poverenja u institucije.
Pojedine političke partije su podržale paradu?
- Političari uvek mere šta im donosi poene. Mislim da su shvatili da je potrebno da se izgradi sistem u kome nema diskriminacije. Pošto je Srbija članica međunarodnih organizacija, kao i potpisnica medjunarodnih konvencija koje se odnose na ljudska prava, onda je logično da sve to što smo potpisali i ratifikovali i implementiramo. Da li su iskreni u svemu tome? Ja mislim da veliki broj političara u Srbiji ima predrasude u odnosu na gej populaciju, kao i prema mnogim drugim marginalizovanim grupama u zemlji.
Hocete li i vi prisustvovati paradi?
- Prisustvovaću.
Da li se plašite za svoju bezbednost?
-Realno je da postoji doza straha zbog onoga što se pre dešavalo. Meni je žao što veliki broj ljudi neće, upravo zbog straha, prisustvovati “Paradi Ponosa”, iako je najavljena dobra akcija države, odnosno ministarstva policije. Na tome bih voleo da radim – da u ovom društvu nema straha posebno kada su osnovna ljudka prava u pitanju.
Nastavljate borbu za ljudska i manjinska prava. U kom svojstvu i kako?
- To je moja profesija, to je način na koji ja živim, tako da je sigurno da ću ostati u ovoj oblasti. A gde i kako to još uvek ne znam.
Tanja Radunović
.jpg)
