Izvor: Politika, 29.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostala su samo dvojica
Od desetorice najbržih ljudi sveta svih vremena samo Jamajčani Jusein Bolt i Nesta Karter nisu uhvaćeni u korišćenju dopinga niti osumnjičeni za to
Sumnje više nikakve nema. Analiza B uzorka pokazala je da je Amerikanac Tajson Gej, drugi najbrži sprinter sveta svih vremena koristio doping da bi poboljšao svoje rezultate. Predstavnici Antidoping agencije Sjedinjenih Država saopštili su da je 16. maja trostruki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetski šampion iz 2007. godine (100, 200 i 4 h 400 m) u organizmu imao zabranjeni stimulans oksilofrin.
To je potvrđeno i analizom drugog, A uzorka i američkog šampiona očekuje kazna od dve godine zabrane takmičenja, kao i brisanje svih rezultata postignutih posle 16. maja. Sada se očekuju i rezultati B uzorka uzetog od Jamajčanina Asafe Pauela, koji za razliku od Geja, odlučno odbija svaku aluziju da je koristio doping, što može da bude i kontraproduktivno jer može da se protumači kao odbijanje saradnje sa Svetskom antidoping agencijom (VADA), a to poništava minimalnu šansu da mu se kazna ublaži na samo godinu dana (čemu se Gej nada).
Braća po dopingu Gej i Pauel, budući da su obojica koristili oksilofrin, koji se dobija od gorkih pomorandži, nisu prvi sprinteri najvećeg svetskog formata koji su uhvaćeni u prevari, tako da su sada od desetorice najbržih ljudi sveta čisti samo svetski rekorder Jamajčanin Jusein Bolt (9,58 sekundi) i petoplasirani na „ol tajm” listi, njegov zemljak Nesta Karter (9,78). Svi ostali bili su ili kažnjeni zbog dokazanog dopinga, ili naknadno – po završetku karijere – dovedeni u čvrstu vezu s njim.
Od arsenika do gorkih pomorandži
Uoči Olimpijskih igara u Pekingu doping-guru Viktor Konte, inspirator „BALKO skandala”, koji je odneo sa staze mnoge asove poput Merion Džons, Tima Montgomerija i Keli Vajt, izjavio je da sprinter bez dopinga može da pretrči 100 metara za 9,94 sekundi možda 9,92 i to samo ako je u perfektnoj kondiciji, ako ima perfektnu građu (mehaniku) i maksimalno dozvoljen vetar u leđa. „Mogu da kažem da je sve što je ispod 9,8 sumnjivo, a sve ispod 9,7 jako sumnjivo”.
Gej i, verovatno Pauel (dok analiza B uzorka ne bude pozitivna – nevin je), sigurno nisu oksilofrin da se osveže posle napornih treninga, već zbog činjenice da ovaj derivat soka gorkih pomorandži proizvodi eksplozivnu snagu važnu za sprint. Činjenica da su dva ljuta rivala iz dve zemlje koristila isti preparat da poboljšaju svoje sposobnosti nagoveštava mogućnost da je oksilofrin trenutno u mnogo široj upotrebi...
Uostalom, i u dopingu su kao i u modi oduvek postajali trendovi. Kao jedan od prvih sredstava za poboljšanje atletskih rezultata, u vreme kada je sve bilo dozvoljeno, bio je arsenik koji se prethodno davao trkačkim konjima. Jedan od najpoznatijih korisnika arsenika (pomešanog sa živim jajetom i čašicom konjaka) po sopstvenoj tvrdnji bio je olimpijski pobednik u maratonu iz 1904.Amerikanac Tom Hiks. U ovom svetlu nalaz lekara stokholmske bolnice da je našem sprinteru Dušanu Miloševiću na Olimpijskim igrama 1912. pozlilo jer je imao trovanje arsenikom dobija sasvim drugu konotaciju.
Bilo je to pionirsko vreme sporta i dopinga, kad su se za poboljšavanje sposobnosti koristili psihostimulansi, često u namirnicama i biljkama koje su se koristile u svakodnevnoj ishrani, a tek hladni rat i želja svetskih moćnika da kroz supremaciju u sportu dokažu nadmoćnost svojih ideja, uveli su sistemski i sistematski doping na – naučnoj bazi. Državnom dopingu na Istoku suprotstavila se privatna doping inicijativa na Zapadu uz prećutnu dozvolu vlasti, razvijani su anabolčiki steroidi, korišćen je hormon ljudskog rasta, insulin, krvni doping, EPO... i tako do „gorke pomorandže”.
Moris Grin pod sumnjom
Naravno, ne koriste samo sprinteri doping, ni samo atletičari. Oni i biciklisti, takođe i plivači, su na lošem glasu jer ih je najviše i jer su u ovim sportovima kontrole najčešće i najrigoroznije. Mnogo doping afera zabeleženo je u dizanju tegova, rvanju, skijaškom trčanju, a najmanje u najpopularnijim sportovima – fudbalu i košarci. Objektivno, u njima doping i nije potreban, jer ako se umorite izaći ćete iz igre i zameniće vas drugi igrač. Uz to „trošenje” organizma, recimo na fudbalskoj utakmici, je neuporedivo manje nego u maratonu ili skijaškoj trci na 50 km, a ne iziskuje ni toliku eksplozivnu snagu kao dizanje tegova ili traka na 100 metara...
Bilo kako bilo, tek osmorica od desetorice najbržih ljudi sveta svih vremena su imali nekakav „odnos” sa dopingom, ali samo dvojici rezultati su poništeni jer su bili pozitivni na antidoping kontroli kada su ih postigli. To su Ben Džonson (Kanada) nesuđeni olimpijski šampion sa 9,79 iz Seula 1988. i Tim Montgomeri (SAD) sa 9,78. iz 2002.
Lični rekord Tajsona Geja i drugi rezultat svih vremena (9,69) iz 2009. važiće i dalje jer je u prekršaju uhvaćen četiri godine kasnije, kao i istovetni rezultat Jamajčanina Johana Blejka postignut prošle godine, jer je 2009. bio kažnjen tromesečnom zabranom takmičenja zbog korišćenja lakšeg dopinga – metilheksanamina. I, ako Asafa Pauel bude kažnjen njegovih 9,72 iz 2008. ostaće zadugo na listi deset najboljih rezultata na 100 metara, kao i prethodni svetski rekord Amerikanca Morisa Grina od 9,79 iz 1999. godine, jer su obojica tada uspešno „položili” antidoping kontrolu.
Grin je karijeru završio bez ikakve kazne, ali trener Trevor Grejem optužio ga je 2008. godine da je od njega za 40.000 dolara kupio steroide, stimulanse i insulin tokom 2003. i 2004. Amerikanac je to, naravno, odbacio kao laž, a Grejem je bio trener Džastina Getlina (takođe i Merion Džons), koji je svoj svetski rekord (9,77) izgubio još 2006. zbog dopinga (četiri godine kazne) i koji se vratio među deset najbržih prošle godine sa 9,79.
Deseti na ovoj listi sa 9,80 sekundi iz 2011. Jamajčanin Stiv Malings je imao dva bliska susreta s dopingom. Prvi, još 2004. kažnjen je zbog korišćenja testosterona, a drugi pošto se ugnezdio među najbrže ljude sveta jer je koristio sredstva za „maskiranje” doping sredstava i sada je na izdržavanju doživotne zabrane bavljenja atletikom...
Živko Baljkas
objavljeno: 30.07.2013.
