Izvor: Blic, 11.Okt.2010, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodna gej-lezbijska zajednica: Prave zvezde parade policajci
Među svetskim reagovanjima na Paradu ponosa u Beogradu možda su najzanimljivija upravo reagovanja predstavnika međunarodne gej-lezbejske zajednice.
Endi Harli je u izveštaju iz Beograda za britanski "UK gej njuz" napisao da je "više od hiljadu ljudi mirno bilo na Paradi ponosa, jer ih je čuvala srpska policija, za razliku od prve parade pre devet godina, kad je došlo do krvavog nasilja pošto su učesnike napali huligani i nacionalisti".
Po njegovim rečima, prave, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nesporne "zvezde" Parade ponosa bili su - policajci. Jer, zaštitili su učesnike a protivnike parade držali podalje. Policija je, ocenio je on, vrlo efikasno sprovela blokadu kojom su huligani onemogućeni da se približe kretanju parade.
"Da se dođe u park gde je bila Parada moralo se proći kroz tri bezbednosne kontrole na prostoru od nekih 750 metara. Takva je bila bezbednost! U toj zoni je bilo mirno, tako da većina učesnika Parade nije bila svesna bitaka koje su vođene samo par blokova dalje", primećuje ovaj Englez.
U izveštaju se navodi i političko viđenje zbivanja povodom parade: "Današnje nasilje, upravo uoči posete šefice američke diplomatije Hilari Klinton, donelo je nevolju srpskoj vladi i mnogi u Beogradu veruju da je politika odigrala krupnu ulogu u neredima".
To je, istovremeno, Harlijeva ocena činjenice da je Parada ponosa bila "veliki ispit srpske vlade koja je odustala od ultranacionalizma i nasilja iz 1990-tih, težeći članstvu u Evropskoj uniji".
Linda Frajman, kopredsednica ILGA-Evrope koja okuplja više od 300 organizacija članica, bila je u Beogradu i učestvovala na Paradi, a svoje zvanično saopštenje sinoć je počela konstatacijom: "Beogradska parada ponosa ima istoriju jedne od najnasilničkijih i najkrvavijih u Evropi".
"Danas, međutim", dodala je ona, "srpske vlasti su dokazale da su ozbiljne u poštovanju prava svakoga da ostvaruje svoja osnovna prava i u evropskoj integraciji. Parada je mogla da se održi, a da niko ne bude povređen, uprkos značajnom pritisku nekih građana i verskih vođa te pretnjama ultranacionalista".
Ova dinamična Letonka iz najužeg rukovodstva evropskog ogranka međunarodne gej-lezbejske organizacije posebno je izrazila "saosećanje sa onim srpskim policajcima koji su pretrpeli ozbiljne povrede" i "nadu da će srpska vlada i politička elita nastaviti da rade za zaštitu ljudskih prava svih građana".
"Policajci su bez sumnje heroji dana", rekao je pak Vilijam Jurič koji je na beogradskoj paradi učestvovao u ime InterPrajda. "Razljutilo me je što su neki od njih povređeni, poneki verovatno ozbiljno povređeni".
Strani mediji o Paradi ponosa: Pouke iz Beograda
Neredi u Beogradu povodom Parade ponosa privukli su pažnju britanskih dnevnika. "Fajnenšel tajms" javlja da je Beograd bio poprište najgoreg nasilja od paljenja američke ambasade u februaru 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Indipendent da sukobi nisu sprečili održavanje Parade, prvi put od 2001. kada su ekstremisti razbili sličan defile.
Ekstremno nacionalističke grupe i bande mladih fudbalskih "huligana" pokrenule su kooridinisane napade na policiju i zgrade povezane s vladajućom koalicijom, nakon što je vlada odlučila da zašititi učesnike Parade ponosa kako bi dokazala evropske standarde tolerancije, piše "Fajnenšal tajms".
Nasilje otvara bezbednosna pitanja uoči posete američkog državnog sekretara Hilari Klinton, koja dolazi u Beograd u okviru evropske turneje koja će je dovesti i na Balkan. Cilj joj je da promoviše bolje odnose među državama koje su nekada bile deo Jugoslavije, navodi list.
Jutrošnji "Indipendent" piše da se srpska žandarmerija u nedelju sukobljavala sa desničaraskim ekstremistima koji su pokušali da se uz pomoć kamenja i Molotovljevih koktela probiju do učesnika Parade ponosa u Beogradu.
Beogradska Parada je pokazala da zvanični stavovi počinju da se usmeravaju na pravu stranu samo kada je Evropa budna, zaključuje "Indipendent".
Policija se u nekoliko delova grada sukobila sa demonstrantima koji su izvikivali uvredljive parole na račun učesnika Parade ponosa i zapalili neke delove sedišta vladajuće Demokratske stranke.
Sukobi nisu sprečili održavanje Parade, prvi put od 2001, kada su ekstremisti razbili sličan defile. Prošle godine, Parada je otkazana iz bezbednosnih razloga, podseća Indipendent. U neredima su učestvovali uglavnom mladi fudbalski navijači u čije su se redove infiltrirale neonacističke i druge ekstremističke organizcije.
Parada je, s druge strane, predstavljala važan ispit za Vladu Srbije, koja je pokrenula pro-zapadne reforme i obećala da će štititi ljudska prava u okviru napora da se pridruži EU, napominje "Indipendent".
List nasilju u Beogradu posvećuje i urednički komentar u kome se ocenjuje da su razlozi zbog kojih je Vlada Srbije zauzela čvršći stav prema nacionalističkim grubijanima nego 2001, kada su isprebijali gej aktiviste vrlo poučni.
Srbiji je sada mnogo više stalo da uđe u EU nego što je to bio slučaj 2001, a na putu ka Uniji razmatraće se i pitanje poštovanja manjinskih prava, navodi "Indipendent".
Osim toga, nekoliko diplomata iz zemalja EU objavilo je nameru da učestvuje u Paradi ponosa. Šokirane zbog mogućnosti da se važni stranci nađu lice u lice s nasilnicima, vlasti su saopštile da će na ulice uputiti hiljade policajaca kako bi obezbedile održavanje parade, piše "Indipendent".
Pouka je jasna - kada Evropa odluči da primeni kombinaciju diplomatskih i finansijskih poluga, može da promeni način na koji vlade potencijalnih članica gledaju na krajnje nepopularne manjine.
Ono što Evropa mora sada da učini jeste da iste poluge primeni na druge manjine u regionu, na čelu sa Romima i mentalno i fizički hendikepiranim licima.
Iako očigledno spadaju u različite kategorije, sve tri grupe su ili izložene aktivnom progonu ili su izopštene i marginalizovane u sredinama koje mnogo polažu na poštovanje krutih normi.
List zaključuje da je Evropa propustila to da uradi kada je iz političkih razloga 2005. preuranjeno primila Rumuniju i Bugarsku. Kada u narednih nekoliko godina bude razmatrao kandidature drugih balkanskih zemalja, Brisel ne sme da ponovi iste greške.
.jpg)
