Izvor: B92, 07.Nov.2012, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gej senator, brakovi, marihuana...
Vašington -- Amerika nije birala samo predsednika, već je donela još nekoliko istorijskih odluka. U nekim državama su sinoć odobreni istopolni brakovi, upotreba marihuane...
Iako je više od 170 glasanja i referenduma bilo u senci glavne trke, za građane SAD su mnoga juče postavljena pitanja bila veoma važna.
Neke države podržale legalizaciju uživanja marihuane u rekreativne svrhe, istopolne brakove, a odbacile su pozive na zabranu državne pomoći za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << abortuse. Izabran je i prvi senator u SAD koji se izjasnio kao homoseksualac.
Mejn i Merilend su ušle u istoriju, kao prve države u kojima je pitanje istopolnih brakova dobilo "zeleno svetlo" glasovima građana, na referendumu, a ne nakon rasprave u nekom od zakonodavnih tela. Rezultati se još čekaju u nekoliko država.
"Mejn i Merilend su glasovima omogućili zaljubljenim parovima da se doživotno obavežu kroz instituciju braka.
Brakovi između osoba istog pola nisu u SAD legalni na federalnom nivou, ali su već legalizovani u državama Konektikat, Ajova, Masačusets, Nju Hempšir, Njujork, Vermont i u distriktu Kolumbija.
Istopolni brakovi su u 31 državi SAD zabranjeni njihovim ustavima.
Države Kolorado i Vašington su, u međuvremenu, podržale predlog da se legalizuje upotreba marihuane u rekreativne svrhe, što je korak dalje od jednog broja država koje su legalizovale upotrebu te droge u medicinske svrhe.
Oregon je odbacio ovaj predlog, sa 56 odsto glasača protiv i 44 procenta za, javio je Si-En-En, pozivajući se na preliminarne rezultate glasanja.
Glasači u Floridi su odbacili predlog da se zabrani državna pomoć ili pomoć iz sredstava osiguranja za abortuse, a građani Kalifornije su glasali protiv predloga o ukidanju smrtne kazne u zamenu za doživotni zatvor.
Prema navodima CNN, na osnovu 25 odsto prebrojanih glasova, 56 procenata građana Kalifornije je glasalo protiv ukidanja smrtne kazne, dok je 44 odsto podržalo taj predlog.
Velika pobeda upisana je i u Viskonsinu, gde je Temi Boldvin postala prva senatorka koja se javno deklarisala kao lezbijka.
“Nisam ušla u trku da pišem istoriju, već da donesem promene. Želim da promenim živote porodica koje se muče da nađu posao i plate račune”, rekla je predstavnica demokrata u Viskonsinu.
Između ostalog, građani SAD su se izjašnjavali i po pitanju prava ilegalnih imigranata na obrazovanje, olakšica za zapošljavanje u državnim službama, fiskalnim propisima...
Pogledaj vesti o: Parada ponosa, Legalizacija
