Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jul.2018, 09:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sad guše poleni koprive i korova

Koncentracija alergena u vazduhu čak za pet puta veća u odnosu na granične vrednosti. Pelin, bokvice i štit udruženo izazivaju jake alergijske reakcije.

Koncentracija polena koprive, ali i drugih korova, značajno je premašila granične vrednosti. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, prethodnih dana izmereno je 134 polenovih zrna u kubnom metru vazduha. To je pet puta više od graničnih vrednosti za alergične osobe, ali i vrednost koja dovodi do pogoršanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tegoba pacijenata koji pate od bolesti disajnih puteva.

Kao lekovita biljka, čiji polen izaziva alergiju, kopriva raste od februara do novembra, čak 144 dana u godini, zbog čega je posebno problematična.

"Svi poleni korova, poput pelina, bokvice i štita, udruženo izazivaju jake alergijske reakcije. Zbog kišnog vremena koje je pogodovalo njihovom rastu, sve koncentracije su izmerene u prekograničnim vrednostima. Najviše je prisutan polen korovske biljke ambrozije, koju je neophodno uništiti pre nego što procveta", rekla je Mirjana Mitrović Josipović, koordinator za praćenje alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Kao inhalatorni alergeni, poleni korova dovode do specifičnih simptoma, koji se pojavljuju u vreme cvetanja, najviše tokom avgusta i septembra. Blage tegobe su svrab nosa, kijanje ili manja sekrecija iz nosa, ali simptomi mogu da budu i znatno izraženiji.

"Simptomi udruženih oboljenja su konjunktivitis koji prati svrab, peckanje i pojačano suzenje očiju i sinuzitis, odnosno bolovi čeonih i viličnih sinusa. Mogu da se pojave izražena zapušenost nosa, upala uha ili čak astma, koju prati otežano disanje, gušenje i sviranje u grudima", objasnila je dr Dragana Tadić, alergolog i imunolog Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa".

Postoji više teorija o tome zašto su ove bolesti u stalnom porastu, a jedna od najpoznatijih je "teorija higijene" i savremeni način života.

"Respiratorna alergija se može javiti u bilo kom životnom dobu, dok sklonost ka ovoj vrsti alergije imaju osobe koje imaju genetsku predispoziciju. Takođe, svi pacijenti mogu da budu senzibilisani na jednu, ili vrše vrsta polena", kazala je dr Tadić.

Savremeni pristup lečenju podrazumeva smanjenje izlaganja alergenu, ali i medikamentnu terapiju.

"Simptomatska, medikamentozna terapija u vidu tableta i sprejeva za nos, uz alergensku imunoterapiju, jesu načini kojima lečimo i sprečavamo alergijske reakcije. U zavisnosti od težine kliničke slike i komorbiditeta, odlučujemo se koji vid lečenja ćemo sprovoditi", saopštila je dr Dragana Tadić.

O jeseni

U ovo doba godine alergijske tegobe imaju oni koji su senzibilisani na polen trava, a krajem leta i tokom jeseni tegobe se javljaju kod senzibilisanih na polen korova. "Osobe kod kojih postoji polisenzibilizacija, tegobe mogu imati od ranog proleća do jeseni. U našoj zemlji najviše pacijenata sa simptomima alergijske kijavice javlja se u tom periodu", rekla je dr Dragana Tadić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...