Izvor: Blic, 26.Jan.2017, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minus posebno opasan za maline i pčele
Nezapamćeni minusi i sneg, koji su okovali Srpsku i region, postali su opasna pretnja za neke poljoprivredne kulture.
Zasad, kako kažu poljoprivrednici, nisu zabeležene veće štete na njivama, te u plastenicima i voćnjacima, ali bi situacija mogla da se promeni ako hladnoće potraju, a sneg se ne otopi.
Među voćem su najugroženije maline koje, kako objašnjavaju voćari, imaju osetljive grane, dok bi, u slučaju da veliki minusi i dalje potraju, mogao da strada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i deo zasada salata i drugog povrća u plastenicima. Naime, u slučaju izuzetno niskih temperature, u plastenicima, uprkos njihovom zagrevanju, ne može da se postigne optimalna temperatura, što bi moglo ne samo da uspori vegetaciju, nego da dovede i do mržnjenja biljaka.
Hladnoća je oštetila i pojedine pčelinjake, te pčelinje zajednice, što je za posledicu imalo i pomor pčela. Minusi su uništili i ogroman broj sadnica smilja koje su trebale biti zasađene u proleće, a posebna su pretnja i jagodičastom voću.
U Udruženju poljoprivrednika Bijeljine ističu da aktuelne vremenske prilike pogoduju pšenici.
– Međutim, ako snežni pokrivač dugo potraje, pšenica neće dobijati dovoljno vazduha, što bi moglo da ošteti ovu kulturu. S druge strane, dugotrajni minusi ne pogoduju povrću u plastenicama, odnosno salatama, luku, mladom krompiru, jer plastenici ne mogu da se zagreju do odgovarajuće temperature. U takvim situacijama zaustavlja se zrenje biljke, a može da dođe i do njenog smrzavanja – objašnjava predsednik ovog udruženja Ljubo Maletić.
Voćari poručuju da su do sada bili zadovoljni vremenskim uslovima, ali da bi nastavak ekstremno niskih temperatura mogao da ugrozi mlade zasade voća.
– Trenutno, ne smeta nam ni hladnoća, ni sneg, tako da se vegetacija odvija normalno. Niske temperature su jedino problematične za maline, jer je reč o voću koje ima mlade i osetljive grane. Takođe, ako veliki minusi potraju, štetu bi mogle da pretrpe mlade sadnice, kod kojih bi moglo da dođe do pucanja stabala i smrzavanja grana, a to postaje vidljivo tek kada otopli. U tom slučaju, te sadnice bi opet morale da se orezuju, a sa tim treba sačekati dok temperature ne pređu u plus, odnosno tamo negde do polovine februara – ističe predsednik Udruženja voćara RS Dragoja Dojčinović.
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS saopštili su da problemi s niskom temperaturom kod žitarica dovode do redukcije lisne mase, a u ekstremnim slučajevima do uginuća biljke.
- Voćke su osetljive na niske temperature u prelaznom periodu, kad iz vegetacije prelaze u fazu mirovanja, te u proleće kad iz faze mirovanja ulaze u vegetaciju – kažu u ovom ministarstvu.
U Srpskoj je zabeleženo i nekoliko slučajeva uginuća prasadi u objektima koji nisu bili dovoljno zagrejani. Stručnjaci stočarima preporučuju da zatvore objekte u kojima je smeštena stoka da ne bude promaje, te da pojačaju energetski deo obroka, jer životinje u uslovima niske temperature troše više energije.
Plastenicima pretnja sneg
Na stotine plastenika u semberskim selima ugroženo je pred naletom snežnih padavina i vetra. Pojedini proizvođači prisiljeni su da sa njih skidaju najlone, jer je metalna konstrukcija počela da se savija pod snežnim teretom.
U nekim plastenicima već je nikla paprika, koja je zasejana pre dvadesetak dana. Povrtari u njima konstantno moraju da održavaju temperaturu od 25 do 30 stepeni.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
