Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medene šabačke ulice
Prvi festival meda ukazao na veliki potencijal pčelarstva u ovom kraju Srbije. – Stranci otkupljuju celokupnu proizvodnju
Šabac – Proteklog vikenda Šabac je bio „najslađi” grad u Srbiji! Prvi, a sigurno je da neće ostati poslednji, (šabački) Festival meda okupio je više desetina pčelara iz Mačve, Pocerine, Posavotamnave i Azbukovice, koji su u pešačkoj zoni predstavili svoje brojne proizvode. Ovo, možda, ne bi trebalo da bude neobično, jer sa registrovanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 300 pčelara i 6.738 košnica, a nezvanično još toliko, šabački kraj prednjači u proizvodnji meda u republici.
–Pčelarstvo u regionu se naglo razvija. Imamo četiri udruženja, a godišnje se dobije više od 130.000 kilograma meda, za koji je obezbeđen plasman. Mnogima, uključujući i pojedine izbegličke porodice, pčelarstvo je postalo osnovni izvor prihoda. Direkcija za poljoprivredu, koja je organizovala ovu izložbu, pokrenula je i seriju predavanja, kako bismo edukovali nove proizvođače – kaže njen direktor Predrag Srdanović.
Otvaranju festivala prethodilo je bogosluženje sveštenika Šabačke eparhije. Na štandovima u centru grada našle su se razne vrste meda: bagremov, suncokretov, lipov, šumski i livadski, čist ili u saću, ali i drugi narodni proizvodi, poput propolisa, rakije „medovače” i kolača „medenjaka”. Šapčani, uglavnom stariji, pažljivo su se raspitivali i birali med, koji su kupovali za 350 do 400 dinara za kilogram.
– Pčelari uglavnom drže stotinak košnica, ali ima i onih sa dva i po, pa i tri puta većim brojem. Planina Cer je bogom dana za proizvodnju meda, a tu su pašnjaci i livade u Posavotamnavi, kao i mačvanska ravnica sa usevima krmnog bilja i uljarica... Med je zaista kvalitetan, pa se naši proizvođači mogu pohvaliti brojnim priznanjima sa sajmova i stručnih izložbi – ističe Srdanović.
Jedno od četiri ovdašnja udruženja čini sveštenstvo, koji su takođe veliki proizvađači. Nadaleko je poznat med iz ženskog manastira Petkovica, ali ne zaostaje ni susedni manastir Čokešina. Svoj štand u šabačkoj pešačkoj zoni je imao i paroh iz Koceljeve Miloš Antonić.
– Bagremov med smo sakupljali nedaleko od manastira Lelić kod Valjeva, gde godinama odlazimo, lipa je sa Fruške gore, livada sa svih strana... Imamo blizu sto košnica, a proizvedemo od 3.000 do 5.000 kilograma. Naravno, sve zavisi koliko je godina bila kvalitetna – ističe Antonić, koji ne krije da mu u poslu vredno pomaže popadija Dragica.
Posla, zaista, ima mnogo, kaže Dušan Bilić iz Šapca, čije se porodica pčelarstvom bavi već deceniju i po. Bilići imaju stotinak košnica, koje sele od Cera, preko Sokolskih planina, do Fruške gore i vojvođanske ravnice. Počne se na Đurđevdan 6. maja i nema stajanja do sedmice iza Preobraženja, 25. avgusta.
– To je tri i po – četiri meseca stalnog i teškog rada, kada je pčelaru i 24 sata malo. Mora se voditi računa da pčele stalno budu na paši, i to tačno u određeno vreme, jar ako se promaši i jedan dan, šteta je neprocenjiva. Za ovaj posao potrebno je dosta znanja, kojeg, opet, nikada nije dovoljno, pa se mora se nop-stop učiti, biti na internetu... – objašnjava Bilić.
Posredstvom Saveza pčelarskih organizacije Srbije (SPOS), njegova porodica je prošle godine izvezla 3.500 kilograma meda u Nemačku, po tri evra za kilogram. Strani kupac nije verovao našim analizama, već je poslao svoje stručnjake, i kada su se uverili u vrhunski kvalitet, da nema nikakvih antibiotika i drugih primesa, sve su otkupili. Nemci, Norvežani, Poljaci, Slovaci i Italijani nemaju dovoljno meda, jer su hemijska tretiranja useva uzela danak.
– SPOS je sada podigao cenu za još 30 evrocenti i najverovatnije će sav med koji bude ponuđen biti izvezen. Ove godine takođe smo imali dobar prinos, u proseku 61 kilogram po košnici. Iznenada je zamedila lipa na Fruškoj gori, koja zadnjih 10 godina nije medila, i u roku od sedam-osam dana dala je preko 20 kilograma po košnici – zadovoljan je Dušan Bilić.
Dugogodišnji pčelar Milan Matić, koji je u poodmakloj dobi, tvrdi da se od pčelarstva može dobro živeti. On je nekada imao 650 – 700 košnica, a sada vodi brigu o 150.
– Pčelarstvo je šansa za mlade da se uposle, jer se sa već stotinak zajednica može ostvariti prosečan lični dohodak. Tržište je obezbeđeno, a med koji se proda na veliko plaća se u roku od tri dana, što je prednost u odnosu na druge poljoprivredne grane, gde se novac čeka po više meseci – ističe Matić.
Učesnici prvog Festivala meda u Šapcu poklonili su Centru za socijalni rad u ovom gradu 50 kilograma meda.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 06/09/2010
