Izvor: RTS, 02.Avg.2014, 10:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Majske vode potopile i med i košnice

Tokom majskih poplava stradalo je skoro 1.700 košnica, a ukupna šteta je više od 20 miliona evra, izračunali su u Savezu pčelarskih organizacija Srbije. Kako bi očuvali fond pčela, proizvođači meda pozivaju Ministarstvo poljoprivrede u pomoć.

Prošle godine samo na bagremovoj paši, pčelarska društva prikupila su više od 3.000 tona meda, a ove deset puta manje.

"Ja sam 22 godine u porodici koja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se bavi pčelarstvom. Meni je ovo najgore", kaže Nadica Đorđević iz okoline Velike Plane

Janoš Balint iz okoline Zrenjanina kaže da otkupljivači nude cenu za bagremov med 4, 4 evra, ali nema ga. Kako dodaje, mogu nuditi i sedam evra kad ga nema.

Pored košnica koje je voda odnela ili potopila, stradala je i brojna pčelarska oprema. Stanje u košnicama je kritično. Hrane za zimu nema, pa pčelari moraju veštački da prehranjuju pčele. Kako bi što pre stali na noge, očekuju pomoć države.

Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije kaže da je potrebno da se subvencije sa simboličnih 500 dinara podignu barem za 50 procenata i time omogući jedan kontinuirani rad u pčelarstvu i ozbiljan pristup pčelarstvu.

"U ovom trenutku je vrlo bitno da Ministarstvo poljoprivrede što pre krene sa isplatom subvencija za pčelarstvo kako bi naši pčelari mogli da prehrane pčele na drugi način, kako bi one ostale u životu", naveo je Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Dok je prošlogodišnji izvoz meda bio rekordnih 15 miliona dolara, prema računici pčelarskih društava ove godine on će biti manji za 85 odsto, a pitanje je koliko će meda biti i za potrebe domaćeg stanovništva.

Nikica Marinković iz nemačke organizacije GIZ kaže da je najveći izvoz bio u Nemačkoj, više od šest miliona dolara vrednosti, a sad ukoliko izračunamao da prosečan stanovnik Srbije pojede pola kilograma meda godišnje, a jedan Nemac nešto više od kilograma, možemo doći do zaključka da će samo za domaću potrošnju biti negde oko 3.500 tone meda."

Ukupnu štetu od oko 20 miliona evra nije napravila samo poplava. Loši vremenski uslovi baš kad cveta bagrem doprineli su tome da izostane prinos sa jedne od najcenjenijih paša.

Podbacile su i lipovska i livadska paša, pa ne čudi što su proizvođači meda ovo stanje proglasili elementarnom nepogodom u srpskom pčelarstvu.

Nastavak na RTS...