Izvor: RTS, 03.Avg.2015, 19:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad poteče srpski med
U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je veliki izvoz u Nemačku, Italiju, Norvešku, Francusku. Iako su prošlogodišnje poplave prepolovile broj pčela, pčelinja društva se obnavljaju i sve je više novih registrovanih pčelara. Tako je do sada u registar upisano oko 730.000 košnica i 17.000 pčelara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Med je vekovima i slatkiš i lek. Ani Golubović pčelarstvo je i ljubav koju je nasledila od oca. Počela je pre 10 godina sa tri košnice, a danas ih ima pedesetak.
"Prošle godine je bila loša paša, ali bilo je pogodno za razmnožavanje i povećao se broj, već ove godine je isto, pa sam sad rešila i da unesem malo profesionalizma i korist da se ima", kaže Ana Golubović.
A pre koristi na tržištu, košnice moraju da se registruju i obeleže kako bi se znao njihov broj i lokacija.
"Registracija košnica je oko 50 dinara, to je cena pločice i rada na unosu podataka u registre. Nakon toga se jednom godišnje radi jedna akcija za popis pčelinjih društava i njihova prijava", kaže Zoran Ivanović iz Uprave za veterinu.
Bez 200 košnica ne može da se zaradi prosečna srpska plata, kažu upućeni.
"Po svakoj košnici morate da uložite oko 200 evra i određenu sumu za opremu, naravno sve to vam je neophodno ako hoćete da pčelarite i naravno potrebna su vam prevozna sredstva. Ulaganja se isplaćuju za nekih pet godina i posle toga možete da računate na stabilnu zaradu", kaže Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Maloprodajna cena meda je od 800 do 1.200 dinara po kilogramu. Otkupna od tri do pet evra. Ali dok ne stigne slatka zarada, pčelari često okuse i malo žuči. Na najveći problem – klimu, ne mogu da utiču.
"Drugi od problema je hemija, sa kojom imamo veoma mnogo problema, znači od ranog proleća do kasno u jesen suočavamo se sa tim problemom koji se zapravo zove očuvanje pčelinjeg fonda, i treći problem je pojava falsifikovanog meda na tržištu", kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara iz Kikinde.
Pčelare država subvencioniše sa po 500 dinara za svaku obeleženu košnicu.
"Svi pčelari koji kupe opremu, svu opremu pošto je paleta široka, za do dva miliona dinara dobijaju povraćaj od 40 do 55 posto u zavisnosti od toga da li se nalaze u marginalnim područjima ili ne", kaže Nenad Katanić, pomoćnik ministarke poljoprivrede.
Ako se uzmu u obzir potrebe evropskih potrošača, srpski med je važan strateški proizvod. Koliko prostora za izvoz imaju naši pčelari govori podatak da na primer jedan Nemac godišnje pojede šest kilograma meda, a građanin Srbije ne više od 300 grama.
