Izvor: RTS, 03.Maj.2015, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad poteče med sa Cera
Iako se većina meda proizvedenog u Srbiji izveze u zemlje Evropske unije, pčelarstvo u našoj zemlji nije dovoljno razvijeno, tvrde pčelari iz šabačkog kraja, koji ovih dana, užurbano pripremaju i sele košnice na glavnu, bagremovu pašu na planini Cer.
U 120 košnica, od marta do septembra, šest miliona pčela napravi više od pet tona meda, tvrdi Milan Džinović koji se pčelarstvom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bavi duže od dve decenije. Zbog lošeg vremena, nije ih kaže, selio na pašu uljane repice, ali zato cvetanje bagrema neće propustiti.
Milan Džinović iz Ribara kaže da je bagrem najaktuelnija paša pčelara, tako da se trude da je maksimalno iskoriste.
"Prošle godine nismo uspeli da ostvarimo prihode, a ove godine se nadamo boljim rezulatatima", kaže Džinović.
Uz dosta rada i truda, od pčelarastva se kažu, može živeti. Bagremnovu pašu u Petkovici, na obroncima Cera, spremno čekaju košnice Branka Mijića iz Ribara.
"Ja pčelarim na više od 100 košninca, realno očekujem 5-6 tona meda, zavisno od pašnih uslova i od vremenskih prilika", kaže Mijić.
Med na točkovima rađa, dodaju pčelari iz šabačkog kraja, koji košnice u letnjim mesecima sele u Srem i Banat.
"Pčele su život za nas, najveći podsticaj u životu, treba se na njih ugledati, kako žive, kako rade, napreduju, razvijaju se", kaže Dragić Mijić iz Ribara.
U zemlje Evropske unije izvoze se sve vrste meda, ali je bagremov najskuplji i najtraženiji. I pored sigurnog plasmana i velikih potencijala, pčelarstvo u Srbiji nedovoljno je razvijeno.
Branko Mijić kaže da se koristi samo pet do sedam odsto pčelinjih paša i da postoji veliki potencijal za plasman meda.
"Sve to ide za izvoz, sve to ide u EU, može se odmah naplatiti prodata roba", kaže Branko Mijić.
Šabački pčelari imaju oko 15.000 košnica, a biće ih kažu i više, jer od ove godine, pored državnih subvencija, mladima koji uspešno završe školu pčelarstva, u osnivanju pčelinjaka pomaže i Direkcija za poljoprivredu.
